Pročitaj mi članak

BUDŽET SVE TANJI: Muzičari Beogradske filharmonije mole publiku za pomoć

0

Muzičari Beogradske filharmonije pred sinoćnji koncert pročitali su pismo publici u kom ukazuju na svoj težak položaj, organizacione i materijalne probleme koji ostaju nerešeni.

Писмо запослених у Београдској филхармонији преносимо у целости:

„Драга публико,

У стогодишњем животу овог нашег и вашег оркестра, било је свега што један век може да поднесе. Свакако, оно највредније у минулих сто година била је публика Београдске филхармоније, због које овај оркестар траје и због које је доживео овако лепе године. Сваког петка у вашем присуству, музичари Београдске филхармоније исписују нове странице историје, са циљем да покољењима оставе културну заоставштину за идућих сто година. Но, да ли ћемо у томе успети?!

Баш као што са вама делимо своја уметничка достигнућа, осећамо обавезу и одговорност да са вама поделимо и оно што нас сваким даном све више удаљава од сигурне будућности овог оркестра.

И после више од две године од смрти Ивана Тасовца, Београдска филхармонија је у ВД статусу, који свој стогодишњи јубилеј слави са најмањим платама оркестарског музичара у региону, са срамно малим буџетом из године у годину, без директора, без рекламе, без обновљене концертне униформе већ десет година, и без чврстих уверења да ће се зидати наша нова дворана.

Проносећи име нашег града и земље широм света, сваки пут се суочавамо све више са чињеницом да смо у свом граду и у својој земљи тако високо образовани, а тако ниско вредновани. Да тако добро и много свирамо, а да смо тако мало и лоше плаћени. Да сан о новој дворани Филхармоније нашег велеграда све више бледи, док публика у Скопљу, Подгорици, Тирани на јави ужива у гледалиштима каква доликују главним градовима. О свему наведеном крајем октобра месеца прошле године штрајком упозорења смо упозорили Управни одбор Београдске филхармоније.

Жао нам је што у својој земљи и у свом граду претстављамо амблем који може да постоји, а и не мора. Што ретко ко зна да школовање јеног професионалног музичара траје у просеку шеснаест година и да је једно од најскупљих на Универзитету јер је индивидуално. Да је конкуренција на аудицијама Београдске филхармоније сурова и да врхунски музичари и по неколико пута не успевају да се запосле, јер се увек појави неко још бољи. Да овај посао захтева свакодневно усавршавање и вежбање, без обзира на то колико га година обављате. Да свако од чланова Београдске филхармоније може уз мању или већу обуку да обавља многе друге послове, али да нико ко није прошао трновит пут веома специфичног уметничког развоја не може да постане Филхармоничар.

Али без обзира нас, они који одлучују о нама, питају: „По чему сте ви посебни?“

Бити Филхармоничар је једнако бити репрезентативац, а Филхармонија је културна репрезентација која изнова и вишеструко служи својој држави на понос и на част.

Егзистенцијално, наши животи са овим платама су изузетно скромни. Уметнички, наши животи су веома богати. Ми Филхармоничари живимо за аплауз, али на жалост не живимо од аплауза. Зато ћемо захтевати да држава подигне плате музичарима Београдске филхармоније, да подигне буџет неопходан за остваривање наших даљих циљева и да подигне нову зграду која ће име Београдске филхармоније и имена њених музичара чинити институцијом живљом и присутнијом у наредних сто година.

Улагати у културу и уметност је једина сигурно исправна инвестиција за вјек и вјекова, јер плод таквих инвестиција је здраво друштво које стоји на јаким стубовима хуманости. Све друго су искушења егзистенцијалног које осим уметности никада и ништа није победило.

Драга публико, желимо да вам се захвалимо што нас слушате, видите и препознајете нашу вредност у граду и држави који су, изгледа, заборавили на нас и све оно што претстављамо у овом друштву сто пуних година.

На крају, ако желите да нам пружите подршку, позивамо вас да са неколико речи Министарству културе напишете шта за вас значи Београдска филхармонија и да на свој начин апелујете да наши захтеви буду чути и уважени.“

Подсетимо, Београдска филхармонија синоћ је у Дворани Коларчеве задужбине наступила са славним виолинистом Сергејом Криловим, под палицом Феликса Милденбергера.

Иначе, у току је сезона којом национална филхармонија обележава 100 година постојања и рада.