И дан данас, без обзира на мали број преосталих лужичких Срба у Немачкој, преко деведест одсто свих географских назива река, градова, језера у немачким покрајинама Саксонији, Брандербургу, Померанији и другим деловима севера и истока Немачке, носе српска имена.
Лужички Срби – познати и као Северни Срби су стари западнословенски народ, који данас насељава северноисточни део Немачке, пре свега покрајине Саксонија и Бранденбург. Ова област је од касне антике позната као Лужица или на немачком језику Сорбенланд – земља Срба. Некада скуп многобројних словенских племена на северу данашње Немачке, Лужички Срби данас броје тек нешто више од 80.000 грађана.
И дан данас, без обзира на мали број преосталих лужичких Срба у Немачкој, преко деведест одсто свих географских назива река, градова, језера у немачким покрајинама Саксонији, Брандербургу, Померанији и другим деловима севера и истока Немачке, носе српска имена – од Каменице до Беле Горе и Беле Воде све до Дренова и Трнова, а и сама немачка престоница Берлин је словенског порекла – од речи Брљин по тамошњим барама. Пруски владари након протеривања лужичких Срба мењају и германизују све ове топониме. У већини ових места више нема Срба, осим у Лужици – остатку некада моћне српске државе, која је цветала између В и X века наше ере.
Велика је енигма о самом пореклу северних Срба и какве они везе имају са нама?
Научници су развили најмање две теорије о овом питању. Прва тврди да су се Срби населили у касној антици из заједничке постојбине, која се налазила негде између Русије и Украјине. Овај моћни ратнички народ је преузео Германске територије када су германска племена попут Свева и Вандала напустила те просторе, остављајући подручје слабије насељеним.
Насупрот овој, друга теорија сугерише да су Срби одувек живели на тим просторима и да је управо та област њихова прапостојбина.
Прва теорија је углавном прихваћена међу западним, посебно немачким научницима. Друга теорија коју подржавају многи данашњи историчари не посустаје и све више добија на значају. Она се ослања на рад византијског цара и писца Константина Порфирогенита из 10. века, који у свом делу „О управљању државом” наводи да су балкански Срби потекли из земље Бојке, која се на западу граничила са Франачком, а на истоку са данашњом Пољском, и да су ту Срби „пребивали од почетка.” Ова локација се поклапа са местима на којима их налазимо данас, у Источној Немачкој. Моћни савез Венда (Срба, Словена) владао је овим територијама и имао бројне утврђене градове, укључујући Старград (данас Олденбург, близу границе са Данском), као и Лупек (данас Либек на Балтику), све до своје престонице и највеће луке на Балтичком мору, Винете, од које данас нема ни трага.
Лужичани и данас с тугом препричавају древну легенду о деоби двојице синова моћног кнеза Дервана из Бодрича. Браћа одлучују да се поделе: један остаје са народом у Полабљу, док се други, заједно са делом народа, сели далеко на југ.
Ову легенду потврђује и Порфирогенит, који сматра да су балкански Срби потомци другог брата. Записује да се народ населио на пространствима Неретве, Захумља, Требиња, али посебно у Зетској долини и данашњим црногорским Брдима. Тако су лужички Срби заправо положили темеље будуће српске државе.
Познати српски генерал у И светском рату Павле Јуришић Штурм по пореклу је био Лужички Србин. А многи историчари тврде да је најпознатија лужичка српкиња икада – Катарина Велика која је рођена у Пруској у месту Зербст – лужичко Србиште.
Оно што је занимљиво, да без обзира на историјске чињенице, легенде или митове, данас ипак имамо прилику да бар туристички посетимо ,,заборављене рођаке,, у Немачкој. Данашња Лужичка Србија има бројне културно историјске споменике и градове – музеје на отвореном које вреди посетити. Један од њих је свакако Баутзен, односно древни српски град Будишин. То је уједно и престоница Лужице и идеална тачка из које можете посетити и сва остала села, замкове и природне лепоте.
Оно што ће свакако обрадовати ,,Балканске Србе,, је чињеница да је овај део Немачке најјефтинији, није туристички толико посећен, тако да ћете бити у прилици да нађете смештај већ од 30 евра, што није могуће у осталим деловима Немачке. Цене хране у маркетима су сличне као и код нас а ручак за двоје у ресторанима у центру Будишина можете наћи већ за двадесетак евра, пише културизам.цом.
