Прочитај ми чланак

Како изгледа злоупотреба Скупштине у заробљеној држави

0

Нема кворума, али биће, па опет ништа. Тако су, укратко, изгледала претходна два дана у Скупштини Србије, када је требало да се одржи седница са једном тачком дневног реда - гласање о поверењу Влади Ђура Мацута. Власт је на тај начин, практично, показала да злоупотребљава Скупштину тако што се њихови посланици у скупштинској сали појављују по потреби, искључиво кад они желе. То потврђују и посланици опозиције, који у изјавама за Нову кажу да је јасно да власт бежи од расправе у којој би се показало да ни Ђуро Мацут персонално, а ни његова Влада као тим, не уживају поверење грађана Србије.

У уторак је одјекнула вест да је председница Скупштине Србије, Ана Брнабић заказала прву седницу редовног пролећњег заседања парламента за среду, 15. април, са почетком у 11 часова, на коју се, иначе, чека више од месец дана. Предложена је само једна тачка дневног реда, а то је предлог за гласање о поверењу Влади који су у фебруару поднела 62 посланика опозиције у Скупштини.

Предлог је Скупштини достављен 13. фебруара, а потписали су га посланици Народног покрета Србије, Странке слободе и правде, Зелено-левог фронта, Србија центра, Ми снага народа, Еколошког устанка, Покрета слободних грађана и други.

Док су се ројиле разне теорије о томе какав ће епилог бити, да ли ће пасти Влада Ђура Мацута или се можда деси рокада, па Александар Вучић са места председника пређе у фотељу премијера, власт је још једном показала да је све институције у Србији свела на своју играчку. Тако и Скупштину.

Има кворума, нема кворума

Седница је почела химном, а одмах након њеног интонирања, Брнабић је прекинула седницу и посланици Српске напредне странке су истог тренутка напустили салу, тако да није било кворума. Битно је напоменути да је у том тренутку у сали било 47 посланика, а за изгласавање поверења Влади потребно је да гласа најмање 126 посланика од укупно 250.

Убрзо је шеф посланичке групе СНС у Народној скупштини Миленко Јованов рекао на конференцији за медије да ће владајућа већина дати кворум и омогућити расправу и гласање о поверењу Влади. Како је рекао, договор о томе је постигнут са опозицијом.

„Ова седница ће бити настављена, да се заврши ова која се сутра заказује и онда можемо очекивати расправу о поверењу Влади. Иако је свима јасно да Влада има апсолутно подршку већине и да нема говора да је изгубила подршку већине“, рекао је Јованов.

Затим је Брнабић наставак седнице заказала за сутрадан, 16. април, са почетком од 10 часова, али посланици власти се поново нису појавили, па кворума опет није било.

Гостујући на једној прорежимској телевизији, председница парламента је практично поновила речи Миленка Јованова.

„Након седнице у 12 сати, када усвојимо све те законе и ратификујемо све споразуме које су важне за грађане и привреду, ми ћемо њима дати да направе ту своју политичку представу и поново покажемо наш демократски капацитет“, рекла је Брнабић.

Све је то изгледало као једно велико поигравање са Скупштином, али и са посланицима опозиције.

Питали смо их шта мисле о представи који су овог пута напредњаци одиграли и да ли ће наставити да у томе учествују, ако се заиста седница на којој би се гласало о поверењу Влади настави.

“Та расправа ће нас приближити ванредним изборима”

Копредседница Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић за Нову каже да је свима јасно да власт жели да побегне од ове расправе.

“За нас је било и очекивано да ће само формално започети седницу, а да неће дати кворум. Они су заправо покушали да то представе као некакву врсту уступка и договора, али сама Ана Брнабић је користила израз “игроказ”. За њу су парламентаризам, парламент и парламентарна пракса “игроказ”. За нас није, ми то схватамо озбиљно. Да ли ће они наставити ту седницу? Не знам. За нас су они побегли са расправе о Влади. Не видим зашто би био проблем да се та расправа деси ако имају већину. Ако беже од избора, народ треба да види да беже од избора. Сврха свега овога је да власт побегне од избора, а да испадне као да нису побегли”, каже Ђорђевић.

Сличног је мишљења и Пеђа Митровић из Странке слободе и правде.

“Они не желе да дају кворум и не желе расправу о поверењу Влади и то је јасно као дан. С обзиром да је јасно да за гласање мора да постоји већина, њихови посланици не долазе на седницу или долазе без картица, ми смо то још јуче схватили. Само су прешли на другу седницу, врло је јасно да беже од избора и од било каквих одговорности”, каже он за Нову.

Претходног дана се из изјава опозиције могло чути и да је један од разлога зашто је власт желела пошто-пото да избегне одржавање ове седнице, било то што предлагач, у овом случају председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић, има неограничено време за излагање.

Посланик Народног покрета Србије Борислав Новаковић је овим поводом у разговору за Дневник ТВ Нова рекао да је сам Алексић дао гаранције да ово право неће злоупотребити, са циљем да се омогући колико-толико нормалан рад парламента. Међутим, то Ани Брнабић и осталим посланицима власти није било довољно.

Биљана Ђорђевић каже да је тешко замисливо да би посланици опозиције ту седницу развлачили бесконачно, а Новаковић у изјави за Нову сматра да је, на послетку, јасно да је СНС проценила да ће процедуралним “мрцварењем” ова тема изгубити на актуелности и релевантности.

Али, сматра он, греше…

„Што дуже буду избегавали ову тему, слабиће своју позицију и демонстрирати немоћ. Из разумљивих процедуралних разлога, опозиција не може да обезбеди кворум, јер је у мањини. СНС, спортски речено, лопту шутира у аут, зато што је јасно да ни Ђуро Мацут персонално, а ни његова Влада као тим, не уживају поверење грађана Србије. Свако отварање теме поверења овој Влади за СНС је болно и проблематично, јер немају аргументе да одбране позицију Владе, која не решава него прави проблеме”, истиче Новаковић и закључује:

“Наравно, ово стање не може ићи у недоглед. Након окончања друге седнице, отвориће се неизбежно и питање поверења Влади. Посланици НПС већ сада су спремни за ту расправу. Сигуран сам да ће нас расправа о поверењу Влади, приближити ванредним парламентарним изборима као једином институционалним оквиром за разрешење наше политичке кризе”.