Прочитај ми чланакИвица Дачић је најискуснији и најозбиљнији политичар у Србији. То је реченица коју чујемо свако мало. Изговарају је његове страначке колеге, политички аналитичари, вишедеценијски сведоци политичких дешавања у нашој држави. Сви свесни да то не значи да је најјачи, најпаметнији, нити најискренији, а посебно не најдобронамернији, већ само да уме да игра ту игру. Последњих дана на то подсећа све, од коалиционих партнера, преко страначких колега, до свих оних који су помислили да ће остати испод радара и да неће по потреби бити провучени кроз сито које одваја “ћације” од “блокадера”.
Шта ових дана ради Ивица Дачић?
Уредно и свакодневно, са посебном пажњом да неког не изостави, Дачић објављује спискове имена људи који су га звали или му слали поруке током његовог боравка у болници, бринући се за његово здравље и са жељама за брзо оздрављење.
Ту баш има много људи, нека имена су изненађење, а сасвим сигурно нико од њих није очекивао да ће на овај начин бити изложен јавности.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
“Ивицини фајлови” добро су размрдали јавност која је последњих година свикнута на то да се Дачић углавном посматра кроз призму лидера који је дозволио да му напредњаци “поједу странку”, који је довео СПС на ивицу цензуса и обавља у овом тренутку врло незахвалан посао министра полиције који мора да прикрива звучни топ и у јавности оправдава то што полиција батина грађане немилице.
Последњих дана стигле су и лоше бројке СПС са локалних избора, а социјалиста Бранко Ружић покренуо је још једну буру, додуше, само на Инстаграму.
Ако је неком промакло, потпредседник Главног одбора СПС још једном је оценио да је крајње време да се у Социјалистичкој партији Србије покрене озбиљна расправа о правцу у којем се ова странка креће.
“У памет се другарице и другови социјалисти. Манир нам је одувек био да баштинимо социјалистичке вредности, другарство, социјалну правду, солидарност, једнакост, поштовање јединства различитости, кућно васпитање, образовање и државотворност”, написао је Ружић, а затим наставио:
“Уколико су неки од нас толико склони идеолошком суноврату, губљењу идентитета, најтрулијим неетичким компромисима, “стокхолмском синдрому” и спремности на мазохизам, онда је моменат да се изнесе став, све док не нестанемо у складу са “добровољном” политичком еутаназијом СПС која се спроводи за рачун оних којима је одувек жеља да спрам својих фрустрација и психоза “победе”, и Србију поведу у неповрат”.
Очекивано, Ружић након тога није желео да каже ко је у СПС мазохиста, нити ко то пати од Стокхолмског синдрома, већ је поново оставио јавност да сама изводи закључке. Но, случајно или не Дачић истог дана изази из болнице и каже следеће:
“Лечење није завршено, јер је мој организам преживео тежак шок. Биће потребно време и разумевање сабораца да се могу бавити само стратешким магистралним питањима, следећи пут који је народ подржао када сам био на ивици између живота и смрти. Пошто је Ивица из те борбе скренуо на страну живота, очекујем да тим путем наставимо сви заједно, јер је народ својом емпатијом јасно показао правац, и који је суд једино важећи и значајан“, објавио је Дачић на свом Инстаграм налогу.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
У том тренутку нико није могао ни да претпостави да ће Дачић само дан, два касније да поброји све који су показали емпатију према њему.
А шта тиме постиже?
Стручњак за политички маркетинг Игор Авжнер каже да постоје два аспекта.
“Пре свега, мислим да је мало неукусно да се ти спискови подршке објављују преко друштвених мрежа, али са аспекта политичке комуникације могу то да разумем. Као што ће разумети и неки други, а ту пре свега мислим на његове коалиционе партнере. Он им открива ко све њему пружа подршку. И то у тренутку кад СПС у политичком миљеу Србије више не постоји, а тај бренд је утапањем у СНС, убио управо Дачић. Сада показивањем тог списка имена, он вероватно покушава да добије на личном рејтингу”, наводи Авжнер за Нову.
С друге стране, то је порука и људима чија је имена ставио на списак.
“Он фактички објављује листу за лустрацију. Није то захвалност према тим људима што су бринули за његово здравље. Т је порука – ја тонем, а нећу да дозволим да се извучете, него ћете да потонете и ви са мном. То је тако једноставно, а пратећи Дачића 30 и нешто година и имајући у виду његово искуство у политици, уопште не сумњам да је то био његов циљ”, закључује Авжнер.
