Прочитај ми чланакОве недеље истиче рок од 30 дана који је Универзитет у Приштини дао Факултету техничких наука у Северној Митровици да се исели из просторија које тренутно користи или да започне плаћање закупа.
Факултет техничких наука у Северној Митровици функционише у оквиру универзитета који ради у систему Републике Србије, док Универзитет у Приштини овај случај третира као питање коришћења, како наводе, „узурпиране“ имовине.
Ректор Универзитета у Приштини Арбен Хајрулаху изјавио је за Радио Слободна Европа да је захтев за ослобађање просторија упућен у складу са важећим косовским законима и процедурама.
„Универзитет у Приштини је посвећен стављању у употребу свих својих објеката и простора, за којима постоји велика потреба, без даљег одлагања“, навео је Хајрулаху у писаном одговору.
У званичном захтеву, који је достављен медијима, наводи се да Факултет техничких наука у Северној Митровици користи непокретност без формализованог уговора са Универзитетом у Приштини. Као могућности се помињу добровољно ослобађање просторија или регулисање правног односа за даље коришћење.
Хајрулаху, међутим, није одговорио на питање да ли је у међувремену постигнут било какав договор, нити да ли се воде разговори о евентуалној интеграцији српског универзитета или уједињењу два универзитета која раде у различитим системима.
На упит Радија Слободна Европа нису одговорили ни из Универзитета у Северној Митровици.
Раније је ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Небојша Арсић изјавио за портал КосСев да Факултет техничких наука не функционише у косовском правном систему, те да због тога нема могућност да на овај захтев одговори институционално, већ да у вези са даљим корацима „чека инструкције“.
Питање интеграције српског здравства и образовања на Косову и Метохији поново је актуелизовано у септембру прошле године, када је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти поручио да дуални систем није одржив и да је потребна њихова „инкорпорација и уједињење“.
Курти је тада навео да ће се на интеграцији радити заједно са политичким представницима српске заједнице, али и са међународном заједницом. Исти став је, према наводима медија, пренео и амбасадорима земаља Квинте, Сједињених Америчких Држава, Француске, Велике Британије, Немачке и Италије, у два наврата од почетка године.
Ипак, до данас није прецизирано који модели интеграције се разматрају, нити какве би конкретне последице такви процеси могли имати по српске институције које функционишу на Косову и Метохији у систему Србије.
Европска унија је раније, у одговору за Радио Слободна Европа, навела да ће статус здравствених и образовних структура и услуга које на Косову и Метохији подржава Србија бити решаван у оквиру дијалога Београда и Приштине, у складу са постигнутим споразумима и важећим косовским законима.
На интеграцији здравства и образовања у складу са Бриселским споразумом инсистира и званични Београд, као и Српска листа, највећа странка Срба на Косову и Метохији, која има подршку актуелних власти у Србији.
Случај Факултета техничких наука у Северној Митровици тако тако постаје још један показатељ да питање српских институција на Косову и Метохији улази у нову, осетљиву фазу, у којој се правна, политичка и национална питања све отвореније сударају на терену.
