„Патријарх Порфирије да престане да се бави политиком и држи леђа Вучићу и Додику“

20:22 08.04.2024.

Апелујем на патријарха Порфирија да престане да се бави политиком и да држи леђа Милораду Додику и Александру Вучићу што упорно ради. Мислим да се на тај начин црква меша у политику, каже у интервјуу за "Данас" Небојша Вукановић, посланик у Народној Скупштини Републике Српске и председник За правду и ред листе Небојоша Вукановић.

Како додаје, патријах себи дозвољава да буде нека врста фигуре у рукама моћника и да често има састанке и са Додиком и са Вучићем, али и са другим политичарима на власти.

„Док ћути о неким суштинским проблемима. Рецимо када је реч о Косову, тамо се дешава велико исељавање, угашене су све институције Србије. Срби су у тешкој ситуацији. Патријарх готово да није проговорио речи. Увек негде путује у иностранство кад су кризне ситуације, избегава да да своје мишљење о свему томе што се догађа“, каже Вукановић.

Шта се дешава са пријавом коју сте поднели против Додика и још неких чланова његове странке СНСД?

Морате схватити да је код нас правосудни систем потпуно, нажалост, срастао са организованим криминалом и мафијом, и владајућа странка има потпуну контролу над радом правосуђа, тако да суштински, као и безброј пута до сада, за многе корупционашке афере, пљачку државе, никад нико није одговарао. Зато јавност у Србији треба да зна да је саветник Милорада Додика и будући конзул у Ријеци БиХ, Милан Мито Тегелтија, био на челу Високог судског и тужилачког савета. Именовао је задњих десета година тужиоце и судије и кад је ухваћен у афери, поднео је оставку и постао је Додиков саветник и тиме јасно показао у чијем интересу ради. И управо захваљујући тој чињеници да је Милорад Додик, преко Тегелтије, утицао на избор судија и тужилаца подобних, па правосудни систем код нас не функционише. Тако да и од ове пријаве, иако је Милорад Додик јавно на седици НСРС, мени претио, позивао на линч, на насиље, говорио да сам, без икаквог основна амерички плаћених, да ме треба пребити, претио да ће са мном физички рачунати чим не буде председник, дакле то је више него јасно грубо кршење кривичног закона. Ја сам питао тужиоца да, када бих ја исто то рекао за Милорада Додика, да му претим да ћу га напасти, да ли бих био ухапшен – они кажу да. Е онда сам питао зашто не вреде аршини за све исто.

Тако да, поднео сам пријаву против њега, као и против Луке Петровића, његовог бившег генералног секретара и директора Електроприведе који стоји иза кампање плаката, етикетирање језика мржње у Требињу, где се ја називам некаквим америчким плаћеником, иако ја никад нисам имао апсолутно никаквог контакта ни са Американцима, ни сам било којим другим странцима.

Како бисте оценили ситуацију у Републици Српској и уопште у Босни и Херцеговини?

Ми смо у перманентној кризи која траје дуже од деценије и управо је ова владајућа олигархија оличена прије свега у Милораду Додику, али и у његовим коалиционим партнерима – Драгану Човићу испред ХДЗ-а, и сада Тројки, раније СДА испред бошњачког фактора. Они су најодговорнији за кризу која је перманентна, која никако не престаје, само постоје одређене критичне тачке кад она кулминира.

Сада је дошло поново до усијања управо захваљујући ретроградној политици Милорада Додика који то све инсценира, јер њему одговара криза – кад имате напетост, претње сукобима, отцепљењем – онда нико не прича о економији, о инфлацији, о економском урушавању РС. Треба рећи да Додик стално репродукује те кризе.

Посљедња криза је сад испала око изборног закона. Он хоће да наметне свој изборни закон. Не жели да се уводе технологије, видеонадзори, скенери који би спречили крађе. Јавност у Србији мора да зна да Милорада Додика не побеђује на изборима, већ грубо прекраја изборну вољу грађана. Ту долазе гласови Србије, путем поште. Имате, с друге стране, невероватне злоупотребе да они купе све чланове бирачког одбора и онда бришу гласове опозиције. Тако је на поновљеним изборима у Добоју контролним бројањем је утврђена крађа 20.000 гласова. Нажалост, иако се воде судски процеси нико за то још увек није одговарао.

Милорад Додик се боји измена изборног закона и сад је та криза кулминирала. Поред тога, постоје велики финансијски проблеми, Република Српска је презадужена, нема довољно новаца да се сервисирају текуће потребе, плате. Таква је ситуација да рецимо у Невесињу, у једној школи су покренули питање да се скупи помоћ од ђака, односно родитеља, како би се купио основни материјал за школу, што говори у каквој је тешкој ситуацији цијела Република Српска. Милорад Додик је под санкцијама, његова сулуда политика – он је читаву породицу довео у проблем. Многе фирме с којима је повезан такође су сада блокиране, рачуни, 2.000 радних места је у доведено питање. Тако да се чини да је његов накарадни мафијашки систем запао у терцијалну последњу фазу распадања.

И како мислите да ће се он завршити?

Сигуран сам да је ово дефинитиван крај Милорада Додика који тешко да може изаћи из ситуације. Он само иде из једне у другу кризу. Треба рећи да сам на неки начин и ја покушавао да га увучем. Сад сам инсистирао да одржи обећање, па иако није било у дневном реду, накнадно је стављено, да се разматра изборни закон. Дакле, он стално крши Дејтон и стално има неке сулуде најаве, чиме додатно погоршава свој положај.

Видели сте на последњој седници да се он понашао крајње непримерено, псовао, вређао, претио. Дакле, човек једноставно има и здравствених психичких проблема и он би требао негде да оде да се лечи, а никако не би требао да се налази на челу Републике Српске и да води народ. Срља као слепи вођа.

Тумарамо из једне рупе у другу и иза сваког његовог тумарања све мање грађане Српске који бјеже одавде главом без обзира јер нема ни посла, ни здравствене заштите добре, ни правде, ни ничега.

Како видите Додиков сусрет са мађарским премијером Виктором Орбаном и то што том приликом није била окачена застава Босне и Херцеговине, већ само Мађарске и Републике Српске?

То је једна интересна веза. Морате схватити да се сличан сличном радује. Ви знате да је Орбанов зет један од најбогатијих људи у Мађарској и да је у Београду купио некакве паркове, пословно-стамбене зграде. Инвестирао је неколико стотина милиона евра. Дакле и систем и у Мађарској и у Републике Српској, морам рећи да је на неки начин сличан. Постоји један човек и једна странка, то је Фидес и Орбан који о свему одлучују. Створили су једну касту привилеговане квази елите, корупционарску мрежу, која се богати ненормално од народних пара. Не треба доводити у питање што се они мођусобно подржавају, а с друге стране ту су и пословне комбинације.

Не знам да ли је вашој јавности познато да је Електропривреда Републике Српске кршила закон, па је продала соларну електрану у Требињу Мађарима по неким чудним тајним околностима. Ми се задужујемо код Мађарске по високим каматним стопама, добијамо неке пољопривредне кредите. Пуно је тих веза, пре свега корупционашких, интересних, са много пара између Додика и Орбана. И Орбан треба Додику треба, како би га штитио унутар ЕУ, стављао вето скупа са Зораном Милановићем (председник Хрватске) , да он не би добио неке европске санкције и да се не би нашао под неким додатним мерама.

Како видите руски утицај у БиХ и РС?

Овде постоји снажан утицај свих великих сила. Босна и Херцеговина, је земља која је нека врста протектората међународне заједнице. Постоји Веће за имплементацију мира, имамо високог представника који може да намеће законе, доноси друге одлуке, тако да не треба уопште размишљати о томе да ли овде постоји утицај странаца. Он је свакако огроман. Мислим да је често негативан. Највећи утицај је Америке и Запада који, могу слободно рећи, креирају политички процес, одлучују ко ће бити власт, ко неће бити власт. И на посљедњим изборима управо су Западна амбасаде, америчка и ЕУ, дале легитимитет, иако је доказана крађа Милорада Додика, они су ипак се нагодили са њим, скупа са Шмитом, и прихватили су да признају те покрадене резултате избора, што је наравно нагодба која је скупо плаћана – плаћамо ми грађани Републике Српске, али и цијеле Босне и Херцеговине, и то је веома штетно.

А што се тиче руског утицаја, наравно, традиционално је да Срби и Република Српска имају блиске односе са Русима. То је део наше прошлости у вековима. И, истина, руски утицај се овде прецењује – много мањи него што је утицај Америке и Запада који овде креирају процесе.

Који је интерес Запада, односно Европске уније и Америке, за таквом ситуацијом у БиХ и РС?

Мислим да су Западу потребни уцењени политичари које они држе у шакама и који су спремни да раде у њиховом интересу. Јавност мора бити свесна да је Бојана Кришто, председница Савета министара БиХ, изгласана гласовима Додиковог СНСД, отишла у Тирану и потписала декларацију којом се подржава Украјина и којом се осуђује Русија.

Тако да је интерес Запада, да они имају марионете овде које ће радити у њиховом интересу и да нас стално држе завађеним како би могли ићи методом „завади па владај“. Увек се потенцира на антагонизму између бошњака и Срба, и донекле Хрвата, и управо они се понашају као неки медијатори који ту решавају кризе и доводе политичари који раде у њиховом интересу. Претварају нас у колонију, ми распродајемо своје природне богатства, своје ресурсе, отварамо руднике. Ми смо овде неки прихватни центар за мигранте. Тако да они то раде из својих интереса, и понашају се према БиХ као према некој афричкој колонији.

Кад смо код тога и те тактике „завади па владај“, како видите најављену резолуција о геноциду у Сребреници у Уједињеним нацијама? И да ли ће та резолуција, уколико буде усвојена, допринети још већој, „нетрпељивости“ између Бошњака и Срба?

Нажалост, сваке кад се обележава Сребреница и страдање Бошњака, као и кад је Олуја, 5. августа, обележавање страдање Срба, наравно да је то време када сваке године долази до појачаних тензија. Мислим да велика одговорност за то што се сад дешава сноси управо СНСД, јер су Милорад Додик и Жељка Цвијановић дали сагласност да (Златко) Лагумџија, бивши председник СДП, министар вањских послова Босне и Херцеговине, буде амбасадор у Уједињеним нацијама. Они су прихватили да спољну политику води Дино Конаковић. Они су њима препустили тај важнији ресор и сада покушавају да пилатовски перу руке.

Њихова одговорност је велика. Мислим да је та политика у Бошњака који не желе да прихвате српске жртве, већ инсистирају на томе да су Бошњаци једина жртва. Јавност треба знати да се ужасна трагедија догодила 1995. године, да Срби су стварно направили једну ужасну ствар. Да је патриотска власт у РС ми бисмо истражили тачно шта се догодило, ко је пострадао и на који начин, чија је одговорност. Ми бисмо те људе процесуирали, а не би дозволили да се на оваквом начину злоупотребљају.

Треба имати у виду да је пре 1995. године, пре страдања на Бошњака, више хиљада Срба страдало у Подрињу, управо од стране Насера Орића. Имате ужасне злочине у Каменици где је масакрирано 118 Срба, војника заробљеника. Имате случај села Скелани где је побијено за један дан стотинак људи 1993. године. Имате Кравицу, имате бројна села која су нестала са земље. Онда се из освете догодила та ужасна ствар 1995. године, али не може се, што Бошњаци упорно раде, давати некаква колективна кривица.

И овакве резолуције желе да доведу у питање опстанак Републике Српске и само ће довести до новог таласа, подизања тензија. Са друге стране, још увек није процесуиран, иако шест година траје процес, против команданта 5. корпуса Атифа Дудаковића, генерала армије БиХ, док је Сакиб Махмуљин осуђен за убиство 56 српских заробљеника од стране муџахедина на Озрену 1995, али је побегао у Турску и не издржава казну у БиХ. Тако да мислим да овакве ствари, неће ништа добро донети жртвама, било какву сатисфакцију, само ће довести до новог таласа подизања тензија и кризе у БиХ.

Сусрет Александра Вучића и Кристијана Шмита. Шта он доноси?

Морам рећи да се Вучић у више наврата састајао са Шмитом. Очито да он ту треба да буде нека врста посредника. И сам Додик је на седници Народне скупштине признао да је Шмит позивао Патријарха српског да буде посредник за договоре и састанке између Шмита и Додика. Очито да је то прихватио да буде Александар Вучић. Он држи страну Додикову. Треба рећи да нема подршку Вучића Додик би давно изгубио власт. Вучић му шаље финансијску помоћ што је радио и на изборима 2016. када је купио 50 милиона обвезница, или сада када је више стотина милиона марака упумпавао у буџет Српске купујући обвезнице како би спасио Српску од банкрота.

Медији под контролом Вучића стално праве Додика некаквим херојем. Све ове Вучићеве десне руке, од (Војислав) Шешеља па до (Миломир) Марића и осталих, глорификују Додика, учестују у његовој кампањи, док нас називају некаквим издајницима.

Недавно сам видео да је управо Шешељ у програму код Марића најавио неку књигу да ће писати о мени као америчком издајнику. Дакле, сам тај апарат близак Вучићу који контролише, упрегнут је да помогне Додику. Верујем да је и овај састанак који је био између Шмита и Вучића управо имао тај циљ да спусти некако тензије и да Вучић преговара у Додиково име да се нађе излаз из ове кризе и да Додик поново неокроњено изађе из свега, да опстане на власти и да не буде на удару међународне заједнице, упркос томе што он својим девијантним понашањем упорно и циклично изазива кризе и прави турбуленције.

Оно што је такође чудно јесте да Додик се успиње да каже како је Шмит нелегитиман, напада нас из опозиције како ми сарађујемо тајно са Шмитом иако нико од нас никад нема никакве средње састанке. А са друге стране када се Вучић састане са Шмитом, не можете чути ниједну реч о томе да кажу ово издаја, откуд Вучић са Шмитом, зашто га признаје?! Тако да је то једна лицемерна игра која не престаје.

Очито да је Вучићу потребан овакав Додик и треба рећи да многи политичари у РС, мислим на Ненада Нешића и Горана Селака, су продукти службе државне безбедности Србије, они су десне руке Додику и они су најбољи показатељи колико властима Србије одговара Додик, колико учествују у његовој кампањи.

Како видите најављени велики Васкршњи сабор? Које су његове последице?

Неће оставити никакве друге последице, осим што ће додатно да некако компромитује нашу цркву и патријарха. Апелујем на патријарха Порфирија да престане да се бави политиком и да држи леђа Милораду Додику и Вучићу што упорно ради. Мислим да не прође месец или два дана да се патријарх не састане са Вучићем и са Додиком и да не даје неке изјаве које су на трагу њихове политике и њихових ставова. Мислим да се на тај начин црква меша у политику. Најмање пола грађана Републике Српске не слаже се с Милорадом Додиком и мислим да тај утицај цркве и патријарха који има на политику штетан је пре свега за углед цркве. Неће он нешто пуно дати Додику и Вучићу, али је чудно да патријарх себи дозвољава да буде нека врста фигуре у рукама моћника и да често има састанке и са Додиком и са Вучићем, али и са другим политичарима на власти, а ћути о неким суштинским проблемима. Рецимо, када је реч о Косову, тамо се дешава велико исељавање, угашене су све институције Србије. Срби су у тешкој ситуацији. Патријарх готово да није проговорио речи. Увек негде путује у иностранство, нестане из јавности када су велике кризе и тензије на Косову.

Од том Васкршњем сабору мислим да није ништа друго него предизборна игра. Са једне стране Вучићу треба тај сабор пред изборе у Београду да добије патриотске поене, да покуша добити локалне изборе у Београду који су за њега јако важни. А са друге стране, то ће бити ветар у леђа Додику који ће такође да искористи то за политичку промоцију и за локалне изборе које ће код нас бити на јесен. И зато апелујем и на нашу цркву и на владике и на патријарха да престану бити оруђе у рукама Додика и Вучића.