Прочитај ми чланак
(Блиц)
Ове недеље, руски фотограф Вадим Макоров и група његових пријатеља изазвали су интернет сензацију спектакуларним фотографијама чувених египатских пирамида у Гизи. Невероватне фотографије настале су тако што су је Мокоров и екипа оглушили о забрану пењања на чувене египатске пирамиде у Гизи.
Макоров и још један фотограф, Виталиј Раскалов, успели су да се попну на сам врх пирамиде и да при том избегну да их чувари открију. Реакције на фотографије које су снимили сежу од одушевљења, до индигнације и забринутости за очување овог чуда древног света.
У мејлу који је упутио ЦНН, Макоров објашњава разлоге који су га навели да се огреши о прописе и извињава се Египту, и остатку света.
“Египат ме је одувек привлачио. Од како знам за себе, сан ми је био да се нађем на врху Велике пирамиде у Гизи“, пише Макаров.
„Кад смо стигли у Каиро, моји пријатељи и ја смо одлучили да најпре одемо да видимо пирамиде. Стигли смо увече, таман на време за ласерски шоу. Нема речи којима бих могоа да опишем одушевљење које сам осетио кад сам видео да ми се сан из детињства остварује“, пише Макаров.
Фотограф пише да је вероватно управо то осећање било оно што их је навело да се попну на врх пирамиде и да погледају панораму читавог комплекса, пустиње и самог Каира.
Оно што се одозго видело било је седмо светско чудо
„Већ се потопуно смркло и нико није обраћао пажњу на нас. Пењали смо се најбрже и најтише што смо могли. Да би се пењао уз велике камене блокове прекривене прашином, човек мора да буде јак и физички спреман“, пише Рус.
Према његовим речима, то је исцрпљујуће, али помисао да ће бити сведоци нечег спектакуларног гонила их је напред. До врха им је требало око 20 минута, а од погледа им је застао дах.
„Оно што се одозго видело било је седмо светско чудо. Покушали смо да лепоту пејзажа овековечимо фотографијама, да би и други могли да виде ову величанствену панораму“, наводи Макоров.
Наравно они нису били први који су се одважили да се на пирамиду попну. Врх пирамиде је био прекривен натписима на различитим језицима, од којих су неки били стари и стотинама година.
„Након што смо неко време уживали у погледу, почели смо да се спуштамо. Испоставило се да је то теже него попети се. Имали смо велику срећу што нас нису ухватили. Да јесу, били бисмо у озбиљној невољи. Због тога желим да се извиним због нашег пењања. Нисмо никога хтели да увредимо. Само смо следили сан“, пише Вадим Макоров.
