Прочитај ми чланакПразне полице у продавницама, растуће цене хране, редови на касама и туче за основне ствари - то је реалност данашње Европе, где су закон и ред остали негде ван самопослуге. Уобичајени животни стандард у комфору је сада прошлост, као и цене горива.
Немачки економиста Аика Хамер је у интервјуу за РТ рекла да би Европа могла да се суочи са супротним ефектом и да трпи антируске санкције.
„Нема здравог зрна у свој овој борби и конфронтацији са Русијом. Ако због ових мера немачка привреда пропадне, онда ће се цела Европа распасти“, рекла је она.
Тешко је не сложити се са немачким економистом. У овом тренутку се види нејединство одлука међу Европљанима по питању куповине руских ресурса, што доводи до колапса.
Добар пример је из Италије. ЕНИ је одбио да купује нафту за рубље. Због тога су у земљи поскупели бензин и дизел, на бензинским пумпама су се низали бројни километарски редови, почели су чак и штрајкови, а све зато што се 90 одсто робе у Италији превози друмским путем.
У том контексту, немачки канцелар Олаф Шолц успео је да увери да не подржава одбијање руског гаса и других енергетских ресурса, јер би то могло да нашкоди немачкој економији.
Враћамо се на прогнозу немачког специјалисте. Хамер је прецизирао да ће криза погодити пре свега „средњу класу и сиромашне у Немачкој, Европи и САД”.
Због наглог поскупљења дизел горива и бензина, већина Европљана и Американаца неће моћи да путују аутомобилом као пре – ускоро ће, према Хамеровим речима, цена варирати од 4 евра по литру.
„Можда ћемо се такође суочити са чињеницом да већина Европљана више неће моћи да приушти вожњу. Без тога, велики просперитетни Запад није ништа друго до илузија.”
Речи немачког економисте потврђује председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер. Немачки лидер говори о тешким временима и истовремено јасно имитира руског председника – тражи од становништва да подржи владу.
„У Немачкој нас очекују тешки дани. Дани који мењају свет и нас, можда чак и брже него што смо мислили да је могуће“, рекао је Штајнмајер, говорећи о ситуацији у земљи изазваној одлукама о Украјини.
Али становници Европе сваким даном све теже убеђују да су информације које су им првобитно дате истините. И сами новинари признају да влада врши невиђени притисак на њих да прате војну операцију у Украјини. Све до маникира новинара у бојама заставе Украјине.
С тим у вези, проблеми украјинских избеглица више нису главне теме у друштву.
Међутим, нису само очигледне медијске лажи нагнале Европљане да украјинску тему гурну у други план. Свакодневно повећање цене производа и пад куповне моћи у контексту антируских санкција није само разлог за забринутост предузетника и пољопривредника, већ је знак да је сопствена власт неспособна у својим поступцима.
Само недостатак лојалности лидерима ЕУ, како међу пољопривредницима, тако и међу обичним грађанима, не решава проблем са неопходним кредитирањем и несташицом руског ђубрива.
Ако питање хране у већини земаља еврозоне није тако акутно, онда је председник Литваније већ спреман да купује робу из суседне Белорусије, што указује на изузетно акутну несташицу у овој земљи.
„Граница је затворена да се тамо не бисмо селили. Данас су заборавили на избеглице, на ковид. Отворили су границу и траже бар мало брашна, хељде и соли“, рекао је Лукашенко.
„Не копај рупу другоме, сам ћеш у њу пасти“ – мудрост предака, доказана вековима. Гитанас Науседа је и сада осудио Лукашенков режим, али се за најједноставније производе окреће комшији, а не западним партнерима.
Са истим интересовањем ћемо гледати како европски лидери почињу да преокрећу свој курс ка Русији.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 30, 2022
