Pročitaj mi članak
Имовина 1.358 предузећа на Косову и Метохији која припада српским фирмама, вреди преко 1,5 милијарди долара!
Такође, Србија је у јужну покрајину последњих деценија уложила више од 18 милијарди долара. Ипак, ми се уопште не питамо о судбини свог власништва, што показује и последњи случај у низу – приватизација ски-центра „Брезовица“ од стране окупаторско-шиптарске владе на Космету. На КиМ је узурпирано и чак милион катастарских парцела обрадивог земљишта, ливада и шума, које вреде око 50 милијарди евра.
– Српска привреда је у КиМ, само за последњих пола века, уложила око 17,6 милијарди долара. У државном власништву Србије су бројне непокретности – 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милиона квадратних метара службених зграда, 145.000 квадрата пословних и 25.000 квадрата стамбених зграда, 4.000 квадрата објеката посебне намене, као и 750.000 квадрата грађевинских објеката. Само тај део државне имовине процењен је на око 220 милиона евра – наводи за Ало! Бранислав Гулан, члан Научног друштва економиста Србије.
И њихова имовина на удару
– „Зеленгора“ има објекте у Сувој Реци
– „Кока-кола“ има објекте у Липљану
– „Лола корпорација“ изградила капацитете у Зубином Потоку, Лешку, Штрпцу и Витини
– „Термовент“ подигао погоне у Ораховцу и Липљану
– „Минел“ има објекте у Приштини, Косовској Митровици, Клини
– „Гоша“ има објекте у Гњилану
Ту је и војна имовина са својим непокретностима и земљиштем, рачунајући и војни аеродром код Приштине, а процењује се да само тај део имовине вреди око 95 милиона евра.
– Српска непокретна имовина на КиМ чини 58 одсто укупних непокретности у покрајини, а само у четири општине – Пећ, Исток, Клина и Ораховац, узурпирано је око 76.000 парцела чији су власници Срби – каже Гулан.
Иначе, осим „Телекома“, „Косовске електроенергетске корпорације“, железница Косова (железнице УНМИК-а) и комуналних предузећа, око 90 одсто некадашњих друштвених предузећа на Косову не ради.
– А само књиговодствена вредност „Железница Србије“ на КиМ (инфраструктура и возна средства) износи преко 206 милиона евра – напомиње Гулан.
Имовина Електропривреде Србије процењује се на око три милијарде евра, а Гулан подсећа и да је ЈП „Србијашуме“ управљало на КиМ са 335.050 хектара, са укупном дрвном запремином од 22.792.012 метара кубних и укупним годишњим прирастом од 609.802 метра кубних шума и 55 објеката.
Гулан подсећа и да је Србија досад враћала дугове КиМ, иако није убирала средства од пореза на Космету.
Ипак, последњих 15 година Косово и Метохија су под међународним протекторатом, а покушаји Београда да заштити свој економски интерес у јужној покрајини нису донели значајне резултате. Економиста Љубомир Маџар напомиње да питање имовине предузећа не би смело да буде проблем ни када се она налази у другој држави, а камоли у сопственој.
– Треба инсистирати на власништву и не чинити никакве уступке. Постоји документација која доказује власништво, те треба и пред међународним институцијама подсетити косовску страну да су времена хајдучије и пљачке – истиче Маџар.
Само лигнит вредан 400 милијарди
Гулан каже да се на КиМ налази око 15,7 милијарди тона угља – у косовском басену има 13,2 милијарде тона лигнита, а у метохијском 2,5 милијарди тона, што се може експлоатисати наредна два века.
– Угаљ је релативно слабог квалитета, ради се о лигниту и његова вредност се процењује на око 400 милијарди евра. На КиМ се налази и осам милиона тона руде магнезита и 1,6 милиона тона боксита – наводи Гулан.
Извор: ало.рс
