Pročitaj mi članakIlija Dević zatražio od Privrednog suda uvođenje privremene mere kojom bi se sprečila prodaja dela kompleksa novosagrađene autobuske stanice u Novom Sadu * Dokumentaciju za učešće u nadmetanju otkupila Kredi agrikol i direktor preduzeća Fenik bus, rođeni brat jednog od direktora banke.
Илија Девић, бивши већински власник АТП Војводине, поднео је јуче Привредном суду тужбу против Креди агрикол банке због, како се наводи, незаконито успостављене хипотеке на новосаграђеној аутобуској станици и сервисном центру Евобус у Новом Саду.
Како се наводи у тужби, Девић никада није ставио залогу на те објекте, јер они у време подизања кредита нису били ни изграђени. У једном тренутку покушан је упис, али је то на основу судског решења у катастру било одбијено, да би, непосредно пред увођење стечаја у АТП Војводину, банка успела и без потписа власника то да учини. С обзиром на то да је почетком овог месеца Надзорни одбор АТП Војводине, којим као већински поверилац управља Креди агрикол, огласио је и продају сервисног центра, Девић је затражио да суд уведе и привремену меру којом би забранио отуђење те имовине. О садржају тужбе обавестио је и Агенцију за борбу против корупције као и Европску комисију која у оквиру Поглавља 23 прати решавање овог случаја.
Подсетимо, АТП Војводина већ деценију је у стечају који се пре шест година наставио реорганизацијом, а разлог је што уговор са новосадским властима, који је био основа изградње нове аутобуске станице, Град није испоштовао. До сада, Привредни суд је утврдио да је штета коју су новосадске власти изазвале АТП Војводини премашила 100 милиона евра. Тај износ који је у вишегодишњем процесу коначно утврдио од суда именовани вештак, где је укључен и налаз Саобраћајног и Машинског факултета, као и економска анализа пословања новосаграђених објеката, омогућио би да дугови тог предузећа буду исплаћени у целости.
Група малих необезбеђених поверилаца затражила је мораторијум на такву одлуку НО, јер она минимизира шансе да наплате своја потраживања и потпуно обесмишљава план реорганизације, тако да прети и опасност да се на неком од наредних рочишта у стечају прогласи и банкрот. У том случају, потенцијални купац би за релативно мале паре дошао до објеката великог економског потенцијала, али „кратких рукава“ би остали повериоци. Јер, осим чињенице да се НО одлучио за продају једног од најважнијих делова комплекса баш када су утврђени износи одштете, спорна је и цена по којој је сервис понуђен – три милиона евра, иако је према прихваћеном вештачењу, само на том објекту штета настала током осам година колико није могао да ради, обрачуната на 62 милиона евра.
Оно што би Агенцију за борбу против корупције могло додатно да заинтересује у предмету који и иначе дуго прати, јесте чињеница да су, према извору Данаса из АТП Војводине, документацију за учешће у надметању откупили Банка и садашњи закупац тог простора. Реч је о предузећу Феникс бус где је директор Дејан Дивљак, рођени брат Александра Дивљака, једног од директора Креди агрикол, који од почетка руководи предметом АТП Војводине, од момента доделе кредита 2006. године, као и током стечајног и касније утврђеног поступка реорганизације.
Овај предмет прати и Европска комисија, која га је у оквиру листе од 24 спорне приватизације сврстала међу пет највећих и једини у коме је оштећен инвеститор а не држава.
Банка ће објаснити
Наш лист затражио је од Креди агрикол информацију зашто се одлучила да иде у продају сервиса када у много већем износу могу да се наплате из одштетног захтева, колико је на ту одлуку утицала чињеница да је осим банке, за сервис заинтересован и рођени брат једног од директора у Креди агрикол, да ли у том потезу има сукоба интереса, као и објашњење како је извршен упис хипотеке над објектима који нису били изграђени у време када је Девић подизао кредит за нову аутобуску станицу и стављао залоге на постојећу имовину АТП Војводине. Из банке је најављен одговор на ова питања, али нису могли да прецизирају када ће то бити.
Добра приватизација
Продаја АТП Војводине, 2004. је била проглашена добром приватизацијом, јер је Девић већ у првој години испунио је инвестициони план, а истовремено је на лизинг купио 30 додатних аутобуса, запослио још 200 радника, покренуо неколико нових делатности и на плацу тог предузећа, без државних субвенција које су и тада додељиване, почео изградњу нове међународне аутобуске станице. Претходно је са Градом на чијем је челу тада била Маја Гојковић, склопио уговор по коме је требало да када станица добије употребну дозволу, саобраћај буде преусмерен на ту локацију. Град то ни до данас није учинио, а предузеће са тада око 500 запослених је због тога отишло у стечај.
