Прочитај ми чланак
Да, добро сте прочитали … Гдје је немачко злато?
Немачки народ се може похвалити великом историјом, великим уметницима, генијима, али и страшним грешкама које су правили. Да ли су и овај пут направили велику грешку?
У народу се често каже, да парафразирам, „прво почисти своје двориште па говори другима како да се понашају“. Ова анализа нема намјеру да говори против немачког народа него одређених тенденција и економских одлука које су довеле до апсурдне ситуације с немачким златом. Питаћете с каквим златом?
Ех да, та прича је била склоњена од јавности и ових дана је експлодирала. У доба великих друштвених промена, дошло је време и на ову тајну.
Већ годинама слушамо нон-стоп о „лењим“ Грцима, те о немачкој локомотиви. То је постала нека европска мантра којом се објашњава данашња ситуација. О Грчкој се прича као да је највећа економија у ЕУ, а не периферна која уопште не може срушити евро. Нити ће Грчка изаћи из еврозоне. За то нема законског оквира осим анархије. Али они који могу срушити евро су они највећи. А највећа је тренутно у Европи Немачка, у економском смислу.
У политичком далеко је иза Енглеске и Француске. Победници у Другом светском рату неће тако лако испустити из руку политичку доминацију. Енглези се понашају као да и јесу и нису у ЕУ, а Камерон има великих проблема јер велики број Енглеза жели ван ЕУ.
У Француској се ситуација променила јер Холанд није толико близак пријатељ Немачкој као што је био Саркози. У ствари, Немачка се понашала као једна од две силе које управљају европском политиком, Монти се безуспешно покушавао прикључити, а чини се да је Немцима препуштен „врућ кромпир“ док Енглези и Французи посматрају сада са стране. Звучи познато?
У Европи се јавља снажан анти-немачки сентимент као директна последица тога. У исто време, не осећа се баш велики анти-енглески или анти-француски сентимент, ако га уопште има (везано за недавне економске потезе тих земаља).
Неке ствари треба разјаснити. Грци раде много више од Немаца. Они који не раде, то је зато јер су им уведене немилосрдне мере штедње. Многи ће рећи да су Грци добро живели од кредита. А ко им је највише давао те кредите у Европи? Немачка и Француска.
Зашто су уопште давали те кредите „лењим“ Грцима? Ако су Грци толико „лењи“ и ако је њихова економија тако лоша, зашто су примљени у ЕУ? Ако су „лењи“, логично је да ће бити проблем наплатити дугове. Да ли је интерес био да тим новцем Грци купују немачке производе па би Немачка зарадила на производима и још наплатила камату на кредит? Да ли је тај позајмљени новац имао покриће? Ако не, зарада је двострука. А ако је то био интерес, био је потпуно погрешан. Да би се „спасао“ еуро, приватни инвеститори су морали прихватити „хаиркат“ – читај губитак – и бацити на смеће ионако безвриједне државне деонице.
Када држава нема новца, а нема ни могућност штампати новац као ЕЦБ или ФЕД, једино јој преостаје продаја државних обвезница. На тај начин сакупља капитал по изузетно неповољним условима, а онај ко купује те обвезнице или не зна ништа о економији или се нада да ће земља банкротирати потпуно па ће на тај начин моћи изузетно јефтино куповати, у овом случају грчка острва, инфраструктуру итд. .
За ове друге се може рећи да су једноставно кладионичари. Улажу у један резултат и чекају крај утакмице.
У овом случају ћемо се фокусирати на Немачку и анализирати да ли је новија економска политика те земље у складу с оним што знамо о Немачкој из прошлости. Треба имати на уму да међу економистима у Немачкој па и међу њеним представницима у ЕЦБ-у те европским институцијама има доста неслагања. Али у тексту ћемо говорити о службеној политици до сада.
Немачка инсистира да Грци врате дуг по сваку цену, али и да приватни инвеститори прихвате „хаиркат“. Где је ту логика? Значи власник грчких државних обвезница из Холандије, Данске, Аустрије или неке друге земље треба прихватити губитак, а Грци требају плаћати дугове.
Грци не могу платити добит на обвезнице од око 20%. Стога се и тражи „хаиркат“. Немачка инсистира на враћању дугова. И тако дан за даном, катаклизмичке изјаве се шире Европом. Безброј састанака се одржало о „спасавању“ евра до раних јутарњих сати. „Драма“ се наставља. .
Након неколико година те игре смо могли видети да је посету Ангеле Меркел око 70.000 људи на атинским улицама сматрало непожељном, те да је и чак је било Грка на улицама који су били одевени као нацисти. Али не нови неонацисти који се појављују на грчкој политичкој сцени, него обични људи који су дошли до реквизита (вјероватно из неког филмског студија за снимање филмова о нацистима).
Фокус је све време био на Грчкој. Неко ко не зна ништа о економији, помислио да је Грчка нека огромна земља са огромном економијом и ако она пропадне, настаје катаклизма.
Бумеранг се Немачкој прво почео враћати у аутоиндустрији. Ко ће куповати аутомобиле у свету где је бензин изузетно скуп и где и они који су пре били љубитељи аутомобила сада размишљају више о томе како да прехране своје породице, него о куповини новог аутомобила? Ко купује аутомобиле ако сваки дан нон-стоп слуша приче о распаду еура?
Кинези јесу куповали много неко време, Руси још купују, али да ли је то довољно? Није.
Немачка се узда у „јефтин“ еуро. На основу тога су њени производи јефтинији. Како евро може бити „јефтин“ кад је јачи од долара и скоро свих већих валута осим фунте? Ако људи у Европи немају новаца, ако у Америци десетине милиона људи не раде или примају бонове за храну, ако Кинези купују све мање, коме је тај еуро јефтин? Нафташима попут Катара или Емирата?
Довољно је погледати колико су велике те земље географски и свима ће бити јасно да се та тржишта могу лако заситити. Заправо, уместо „јефтиног“ евра, приметна је тенденција да се продају на Балкану, и шире, немачки производи уз велике попусте.
Ако један апарат за бријање Маде ин Германи кошта око 20 евра, онда није еуро „јефтин“, него Немачка нема коме продати своју робу. Ниским ценама покушава спасити што се спасити може. Ако се нуди попуст за новог Голфа који се још није почео да продаје, ако Опел нуди 30 дана скоро па „рент-а-кар“, где су позитивни ефекти тог „јефтиног“ евра?
Кинески производи су у старту изузетно јефтини и веома тешко ће се Немачка моћи носити са њима, ако и икако, осим ако не почну масовно да отпуштају раднике и пребацују производњу у друге земље.
А то већ полако раде и сви знамо да то значи ићи „путем Детроита“.
Немачка се сматра фискално одговорном земљом. Немци штеде, знају располагати са новцем, то је неоспориво. То су вредни људи који производе квалитетну робу. Да ли је то данас довољно у економском хаосу који влада? Није.
И тако долазимо до приче о немачком злату.
Још 2009. године познати радио и тв водитељ који се бави економским питањима Мак Кеијсер је почео говорити о немачком злату. Његов шалом проткан позив немачком народу да чува сопствено злато и жестока критика економске политике САД могу да се виде у овом видео-клипу:
Већ скоро две године у својој емисији на РТ „Кеијсер Репорт“ Мак Кеијсер говори о томе да је упитно да ли Немачка уопште поседује злато које је изван њених граница. Логично би питање било, зашто би ико држао своје злато изван својих граница?
Одговор на то би било контрапитање: зашто неко држи новац у банкама? Зато јер мисли да је сигурно. Да ли је сигурно? Е то је већ друго питање. Питање које нагло буди немачку јавност након дугог низа година бављења Грчком, Шпанијом и другим земљама. Дошло је време за одговоре на домаћа питања.
Наслов епизоде 358 Кеијсер Репорт-а је Збогом, немачко злато?
Кеисер је можда и прва особа који је пре неколико година поставио питање где је немачко злато, а ових дана о томе можемо читати у разним медијима.
На листи земаља које имају највише злата Немачка се налази на другом месту. Прва је САД (што многи такође доводе у питање након силних покушаја Рон Паула да се уради контрола, али то је већ друга прича). ММФ се сматра трећим. Шта он уопште ради на листи земаља, није јасно.
Четврта је Италија. Занимљиво је да Италија и поред толико злата продаје државне обезница и уводи мере штедње. Да ли су Италијани „паметнији“ и чувају своје злато? Или и они не знају где је? То су већ нека друга питања.
Ево шта пише угледни Zero Hedge : „Немачки суд контролора (БBundesrechnungshof) је затражио да Бундесбанка изврши контролу својих резерви злата. У стилу“ прегледајмо ФЕД „, суд жели да буде сигуран да скоро 3400 тона злата стварно постоје јер „количине нису никад проверене ради аутентичности нити извагано“.
Штавише, злато Бундесбанке се налази у још три сефа широм света: Банк оф Енгланд, Банк оф Франце, УС Федерал Ресерве. Суд доводи у питање праксу ослањања на писмену потврду чувара ( страних централних банака). Ова одлука значи да треба преговарати са три стране централне банке да би се извршила физичка провера, али пре тога Бундесбанка је почела са процесом да ФЕД шаље назад у Немачку 50 тона годишње у следеће три године „.
То је 150 тона у три године. Што је то у поређењу са 3400 тона, па чак и ако је 1/4 у рукама ФЕД-а? И на три године? Док Руси и Кинези, па чак и Иран и Индија, ужурбано купују злато, док Чавес своје добија натраг, Немачка не зна гдје је њено злато. Фискално одговорна држава? Апсолутно. Али што се тиче злата, не баш, ако уопште.
Како је ово могуће?
Zero Hedge наставља: „Наводно немачко злато (непровјерено) је по количини одмах иза злата САД-а (које такође није провјерено)“.
Ако САД и Немачка на папиру поседују злато, а не и физички, онда не треба чудити што је Запад дословно пред колапсом. Гордон Бровн је продао пуно британског злата по веома неповољној цени. Како сада уопште са сигурношћу рећи ко има злато и колико?
О свему овоме РТ (Руска телевизија) каже слиједеће: „Забринутост због немачког злата је настала прошле године након што је група немачких федералних законодаваца хтела проверити златне полуге смештене у Банкуе де Франце у Паризу. Локални званичници им нису дозволили приступ и рекли су како не поседују просторије да би се посетили сефови, пише Deutsche Welle.
Немачке бриге о ситуацији са својим златним резервама одражавају забринутост немачких политичара, да ли Немачка има довољно златних резерви да спречи ширење кризе у еврозони.
Након што злато стигне у Немачку, злато ће се да истопи да би се преконтролисала чистоћа сваке пошиљке пре него што се поново обликује у стандардне златне полуге. „РТ
Звучи невероватно? Тко је пратио Мак Кеијсер није нимало изненађен овим вестима. Како једна фискално одговорна земља може држати злато у иностранству? Још боље је питање зашто. А ако се испостави после топљења да је злато само на површини, ау средини неки много мање вредан метал? Шта онда?
Исприка неће моћи бити „лењи“ Грци. Они немају никакве везе са овим. Да ли ће пропаст евра настати због економских проблема државе која се представља локомотивом Европе? За добробит немачког и других народа, надајмо се да неће. Надајмо се да ће Немачка добити натраг своје злато и да ће то стварно бити злато. А ако не буде тако, економске последице ће бити огромне широм Европе, па чак и света.
А онда ће се сви питати: „Па где је заиста немачко ( и остало европско) злато?
извори(и): http://rt.com/business/news/germany-gold-reserves-check-472/ | | http://www.zerohedge.com/news/2012-10-22/german-court-demands-bundesbank-audit-sovereign-gold-holdings
(РТ, Адванце.хр,Србин.инфо)
