Pročitaj mi članak
Прековремени рад у јавном сектору, да или не? Размештај јавног сектора!?
Време у коме живимо захтева од човека све веће знање. Схватање времена, простора и ситуације све је више по основу сигнала из стомака, него ли из мозга, како је логичније.
Саслушајмо политичаре, погледајмо њихово понашање, говор тела. Запитајмо се од чега живе, шта имају? Одговор за схватање сваког појединца биће логичан. Није тај човек крив што тако мисли и говори. Његово окружење је такво. Како човек који има више од 100 хиљада месечне зараде може исто да мисли као онај који нема ни динара!? Нарочито, ако је некада радио и градио, а сада…
Приватизовали су му фирму они који неће никада бити приватизовани!
Такви не могу имати исте аршине, исти поглед и схватање времена и света у коме живимо. Веома су им удаљена схватања. Могла би да их приближи само истоветна ситуација. Наравно, једнима не би одговарало. На страну приватни сектор. Али, људи који су зајахали на државним, буџетским јаслама… !? Па то је народно благо од општег је интереса. Као вода и ваздух! Нико се није родио да ради баш на тим бирократским радним местима, но се ту увалио, најчешће, злоупотребом положаја и довођењем по некаквој партијској или рођачкој припадности.
Многи директори у јавном сектору себи одређују милионске плате, без обзира на успех!? Неки политичари их бране. Способни менаџери!? Зар неко у овој Србији са истом квалификацијом и способностима, али без партијске подобности, колатерална штета накарадне приватизације, неби пристао да тај исти посао обавља и за 100 хиљада динара? На пример! Верујте да би, и то с песмом! Хајде да ставимо на лицитацију сва радна места у државном сектору, да видимо за колико ће неко пристати да ради. Овако, некоме дате добар посао и допустите му да сам одреди себи плату!? А тржиште радне снаге ?!
Да ли је неко питао јавно за које паре би неки економиста пристао да обавља посао гувернера или вицегувернера народне банке, нпр?! Или посао директора неког јавног предузећа, агенције, установе. Вреди ли то стварно оволико, колико данас плаћамо те људе?! Жели ли неко да тај исти посао обавља јефтиније?!
Наравно, квалитет посла би морала да контролише држава. Ма, читава јавност. Јер, то народ плаћа. Он преко својих представника и мора да захтева како и шта да се ради.
Дигнимо глас и позовимо све незапослене, губитнике транзиције и оне који тек треба да се запосле да се заложимо за измену Закона о раду којим ће се створити бар приближно једнаки услова за све. Колико само има лекара у државним установама, професора и наставника, полицајаца и службеника, бирократа у државним и локалним самоуправама и осталих радника у јавним предузећима? Сви они не могу да схвате оне који не раде, па често уцењују народ обуставама рада, претњама и сл. А на бироу чека армија незапослених која би радила и за упола њихове плате. Зато их треба дуплирати а радно време им преполовити. И зараде, наравно! Да сви зараде по пола, одморније.
А коме је мало нека другу половину надокнади код приватника, или развије сопствени бизнис, па нека заради колико хоће. Државно благо припада свима подједнако! И што би неко могао у државној служби да ради прековремено и доживотно, а неко други чекао узалуд на бироу? Колико би се само нових људи запослило када би се из јавног сектора најурили у пензију они који имају 35 тј. 40 година радног стажа! Да ли би ти људи наставили и после тог времена да раде у приватном сектору? И да ли би држава пропала ако би неко од њих, не дај боже, одапео. За сваког стручњака би се нашла замена!
Дакле, изменама Закона о раду треба ограничити, тј. забранити прековремени рад у јавном сектору, што значи најурити све који испуњавају бар један услов у пензију и на одређено време или уговором о раду ангажовати људе са бироа за помоћ због повременог проширења обима посла. Никако не дозволити тзв. ванстандардне услуге, па исплаћивати прековремени рад већ упосленима!
Исто тако, ваља размислити о развоју региона! Али, не све у Београду!? Зар данас, у ери комуникација, не би могли да распоредимо по већим градовима у Србији по неко министарство. Зашто да у Нишу нпр. не буду барем два министарства, у Новом Саду такође, Крагујевцу, Лесковцу. Шта би то значило за људе у тим градовима. Плате тих чиновника би се ту трошиле, породица би ту живела и градови би се развијали. Не верујем да је то немогуће. Као да се ради на томе да сви Срби једнога дана живе у Београд, да створимо пашалук.
Схватам зашто странке на власти и нису за овакву идеју, то погађа њихове упосленике, али не разумем опозицију, ванстраначке људе а нарочито незапослене.
Знам, рећи ће неко да је ово глупост и утопија, да није по Уставу и закону…Сигуран сам да такво размишљање не долази из њихових глава, већ из стомака. Јер, и ово је, али из мог стомака!
