Pročitaj mi članakBern -- Centralna banka Švajcarske (SNB) pokrenula je najveći talas kupovine stranih valuta od januara 2015. godine.
Швајцарска се одлучила на овакав потез након што су се Британци на референдуму 23. јуна одлуцили за излазак из Европске уније, показали су објављени подаци СНБ-а.
Комерцијални и остали депозити код СНБ-а порасли су на укупно 507,514 милијарди франака (520,69 милијарди долара), у односу на 501,231 милијарди франака колико су износили прошле недеље, што сугерише да је централна банка на тржишту куповала девизе и потом их положила на рачуне депонената, оцењује агенција Ројтерс.
СНБ користи негативне каматне стопе и паралелно купује стране валуте у необјављеним износима како би ослабила франак и заштитила извоз у еврозону, која је највећи швајцарски трговински партнер.
„Брегзит је покренуо велику потражњу за имовином која се сматра сигурном, попут франка, па СНБ мора наставити са операцијама“, казала је валутна аналитичарка у компанији Ј. Сафра Сарасин Урсина Кубли.
Швајцарска централна банка повукла је неуобичајен потез, потврдивши 24. јуна, тек неколико сати по објављивању резултата британског референдума, да је интервенисала на тржиштима како би зауздала јачање франка, подсећа британска агенција.
Аналитичари кажу да је СНБ неуобичајеном потврдом интервенције желела максимизирати њен ефекат.
У СНБ-у су одбили да коментаришу будућу стратегију обуздавања јачања франка, у условима када снажан франак задаје велике главобоље швајцарским произвођачима јер им смањује добит у пословању.
„Када би се франак вратио на 1,10 франака за евро, било би то велико олакшање“, казао је Ханс Хес, председник удружења произвођача Сwишмем.
Курс франка се данас кретао око 1,08 франака за евро, показују подаци са девизних тржишта.
