Прочитај ми чланак

Српски козји сир осваја московске трпезе

0
фто: Ј. Слатинац

фто: Ј. Слатинац

(Политика.рс)
Са фарме коза у Кукујевцима, коју су подигла двојица Београђана, разне врсте сирева и других органских производа ускоро крећу и на руско тржиште.

Кад су Београђани Радован Рогановић и Предраг Никчевић одлучили да купе земљу и саграде фарму коза у Кукујевцима и млекару, мало ко је у Срему веровао да ће ова двојица „градских дечака“ успети у свом науму.

Са 500 грла беле – санске козе, савременом млекаром, која производи шест врста сирева, јогурт, козје млеко и сурутку познати су у земљама у окружењу, а ових дана су потписали уговор о извозу три врсте козјег сира на руско тржиште.

– Фарму смо градили као козарски репродуктивни центар, у ком производимо јарад, дајемо их сточарима, а они нам плаћају испоруком млека. Треба нам 10 таквих фарми, на којима би се производило млеко под нашом контролом, а ми бисмо правили сир и извозили га. Већ неколико година сир извозимо у Македонију, Босну, Хрватску и Словенију, а ускоро крећу и прве количине за руско тржиште – прича Предраг Никчевић, сувласник и финансијски директор фарме коза „Беокапра“ у Кукујевцима код Шида.

„Беокапра“ производи око 1.500 литара млека, а око 2.000 литара стиже им са три кооперантске фарме из Бачке. Рачунали су на више оваквих фарми, међутим тешко је разбити стереотип да коза није штеточина, већ да се од овог посла може лепо живети. На фарми је тренутно 500 коза, сав подмладак и следеће године остаће у основном стаду у Кукујевцима. Власници фарме имају и 25 хектара земљишта за производњу хране за козе, 25 хектара су закупили од државе, али сматрају да би држава сточарима требало да да земљу у десетогодишњи закуп, што би допринело и њиховој економској сигурности и повећању сточног фонда.

Уговор о извозу сира из Кукујеваца у Москву је нови ветар у једра „Беокапри“. Према том уговору, до краја године у Москву ће се отпремати месечно по четири тоне специјалних врста сирева са белом плесни – козји сир који зри у храстовој кори, у храстовом пепелу, као и онај који је у периоду зрења умотан у куван кестенов лист.

– То су специјалне и веома тражене врсте сирева. Рецептура је пословна тајна. Имамо још три врсте сира: пуномасни бели сир у кришкама, бели хладно димљени сир и бели козји сир у маслиновом уљу уз додатак лековитих биљака. У процесу прављења не користимо адитиве нити хемијска средства. У ствари, желимо да будемо произвођачи органске хране и то ћемо постићи – прича Никчевић.

Како каже сувласник „Беокапре“ Радован Рогановић, фарме које настају на имањима пољопривредника морају бити под строгом контролом кад је реч о начину исхране коза. Да би производ био органски, не користи се концентрована храна, већ сено уз додатак житарица, као ни хемијска средства у производњи сира.

– Органски производи су све траженији на тржишту. На веома пробирљивом руском тржишту догодине би требало да извозимо до 10 тона сира месечно. Сигуран сам да ћемо задовољити све захтеве московског тржишта – рекао је Рогановић.