Pročitaj mi članakVlasti Republike Srbije izgleda da nikako naiđu na razumevanje međunarodnih institucija kada se radi o procenama privrednog rasta u 2020. godini.
Наиме, последњих дана чули смо од директора Завода за статистику Миладина Ковачевића да би ову годину могли завршити на нули, док је председник Србије Александар Вучић оценио да нас очекује не пад, већ привредни раст од један одсто по чему бисмо вероватно били јединствени у Европи.
Foto: Evropska Unija
Јуче је Европска комисија објавила своје пролећне економске пројекције за европске земље према којима се Србија налази међу земљама које ће најмање бити погођене кризом.
Међутим, то према стручњацима Европске комисије значи пад од 4,1 одсто. Јуче су своје прогнозе објавили и стручњаци Бечког института за међународне економске студије који се баве регионом Централне и Источне Европе према којима ћемо изгубити четири одсто БДП-а ове године.
Нешто раније, у априлском извештају о Светским економским изгледима ММФ је проценио наш пад на три одсто.
Ричард Гривесон, сарадник Бечког института за међународне економске студије, каже да је веома мало вероватно да ће било која европска економија избећи рецесију ове године.
„У овим тмурним економским изгледима ипак шансе Србије изгледају много боље од већине њених суседа“, каже Гривесон за Данас.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 7, 2020
Владимир Глигоров, сарадник овог института, то објашњава чињеницом да неке од регионалних економија имају велики туристички извоз, а посета ће бити десеткована ове године.
„Неке имају индустрију која је интегрисана у ЕУ, а пад индустријске производње је значајан. У Србији је за то пример Фијат. Коначно, удео пољопривреде у укупној производњи је у Србији већи него у суседству, а она би требало да трпи мање последице. Уз то, мањи извоз би требало да иде заједно са мањим увозом, тако да нето извоз не би требало да има негативан утицај на БДП, што опет није случај у туристичким земљама. Мање је јасно како стоји ствар са услугама, које имају значајан удео у укупној производњи и у Србији. И са грађевинарством које је утицало значајно на раст у прошлој години. Верујем да се ту рачуна са бржим изласком из карантина“, истиче Глигоров уз напомену да је ово разлог што се не предвиђа пад производње у другом кварталу, што би био изузетак у односу на друге земље.
„Уколико би у другом кварталу раст био негативан, што мислим да би било у складу са чињеницама које су нам познате, онда би прогнозе о нултој или позитивној стопи раста за целу годину биле нереалне. Очекивања, званична, за другу половину године су да ће раст бити благо негативан зато што је прошле године раст у другој половини био убрзан. Ово је доста неизвесно, како зато што се не зна понашање епидемије, не зна се ни какве ће бити временске прилике, а коначно није јасно ни до које ће се мере опоравити извоз“, сматра Глигоров и додаје да се могу очекивати три тромесечја са падом БДП-а, а међу њима може бити и први квартал 2021. године.
Према његовим речима, да би процене о нултој стопи раста биле остварене, било би потребно да временске прилике буду погодне, да се обнови извоз и да се опорави сектор услуга.
„Онда уз добар први квартал, то би могло да компензује релативно неповољнију другу половину године. И, а то је најважније, било би потребно да ових неколико недеља карантина не утиче сувише негативно на стопу раста у другом кварталу. И наравно, потребно је да се не обнови епидемија“, закључује он додајући да треба имати у виду да оне земље које ће имати ове године најдубљи, пад следеће године могу очекивати највећи раст и обрнуто.
Мало економиста жели да коментарише прогнозе представника власти, уз објашњење да се не располаже ни близу довољним подацима да би се доносиле процене за целу годину. Чак се и ММФ у својим пројекцијама оградио да су ово најнеизвесније процене до сада.
Економиста Горан Николић са Института за европске студије подсећа да је једини званични податак српских власти пројекција која је коришћена приликом израде ребаланса буџета.
„Када је пре десетак дана прављен ребаланс буџета, Министарство финансија је користило процену да ће БДП пасти 1,8 одсто. И то је донекле оптимистична оцена, али на буџету раде најбољи људи у Министарству финансија и та процена им је важна како би се планирали буџетски приходи у овој години. Све остало што се говори, ко год да говори је незванично“, напомиње Николић додајући да према извештају Европске комисије најбољу прогнозу за ову годину има Северна Македонија са -3,9 одсто, а затим Србија са падом од 4,1 одсто, мада би и неке земље Заједнице независних држава могле проћи нешто боље од нас.
Бечки институт истиче у својој анализи да се очекује значајан пад у приливу капитала. Према њиховим проценама у последњих пет године дознаке су износиле осам одсто БДП-а, а стране директне инвестиције више од шест одсто БДП-а.
„Оба прилива ће вероватно значајно пасти ове године и могуће да се неће повратити већ следеће. Међутим, како криза буде пролазила може се десити да Србија има корист од жеље западноевропских компанија да производњу приближе матичном тржишту“, наводи се у извештају.
Европска комисија у својим прогнозама очекује смањење инвестиција за 13,5 одсто, што ће скоро потпуно избрисати прошлогодишњи раст од 16,4 одсто.
Такође, на нивоу целе године очекују да ће се извоз смањити за 8,5 одсто, а увоз за 9,4 одсто, што ће утицати чак на смањење трговинског дефицита на 10,1 одсто БДП-а. Незапосленост ће по њиховој процени достићи 12,7 одсто ове године, а јавни дуг 62,2 одсто БДП-а.
