Pročitaj mi članak

Srbija tražila reprogram kineskog duga – Kinezi odbili?

0

Nakon negativnog odgovora iz Pekinga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio pomoć od premijera Luksemburga Gzavijea Betela na marginama evropskog samita u Moldaviji početkom ovog meseca, saznaje Demostat.

Влада Србије недавно је најавила опсежан програм јавне потрошње – од повећања плата у јавном сектору и пензија до поделе по 10.000 динара за децу до 16 година старости.

Printscreen/ Youtube (Dragan Trifunovic Helivideo)

Трошак новог пакета биће, како је израчунао Фискални савет, 550 милиона евра, а иако министар финансија Синиша Мали уверава да новца за ове мере има, дешавања иза затворених врата указују на то да држава на другим местима убрзано покушава да раскрчи простор како би ослободила средства за мере које је представио председник Александар Вучић.

Тако је, како сазнаје Демостат, Влада Србије недавно покушала да договори репрограм својих обавеза према кинеским кредиторима, али партнери из Пекинга нису били заинтересовани за било какве уступке.

Према подацима Управе за јавни дуг, Србија тренутно има обавезе од укупно 2,26 милијарди евра према Export Import Bank of China, институцији преко које иду скоро сви кредити које узимамо из ове земље.

Уз то, постоји још и дуг од 23,78 милиона евра према мађарском огранку Bank of China за изградњу канализационе инфраструктуре у 11 градова широм Србије.

За све ове кредите Србија ће ове године морати да обезбеди 128 милиона евра, само за отплату главнице, како показује прорачун Демостата на основу података из републичког буџета за 2023. годину.

Тих 128 милиона евра можда не делује превише импозантно, међутим, то ни близу није све, наводи Демостат.

Не само да на главницу треба додати и трошак камата, које најчешће плаћамо по стопи од два до три одсто на кинеске кредите, већ Србију од наредне године чека почетак отплате зајмова вредних 706 милиона евра, за које је до сада трајао грејс период (почек), истиче се у анализи.

То значи да ће већ од наредне године буџетски издаци за кинеске кредите драстично скочити.

Али, ни то није све, јер је 2,2 милијарде евра колико износи тренутно стање српског дуга према Еxпорт Импорт Банк оф Цхина знатно мање од укупно уговореног обима зајмова са овом банком.

Наиме, Србија је са Кинезима потписала уговоре о кредитима у укупном износу од бар 4,3 милијарде евра, од чега је 2,2 само тренутно стање дуга.

Разлика одлази на део кредита који смо већ отплатили као и на онај део који још нисмо ни повукли.

Управо тај неповучени део ће нам у наредним годинама бити велики тег.

Примера ради, само кредит за брзу пругу од Новог Сада до мађарске границе вреди безмало милијарду долара, при чему је тренутно стање дуга 369 милиона.

Како се пруга буде градила, тако ће Србија повлачити остатак тог кредита.

Само у последњих седам месеци (од септембра до марта) повукла је више од 100 милиона евра, а још ниједну рату није отплатила. Отплата почиње наредне године и трајаће до 2039.

Стога, не изненађује то што је Министарство финансија покушало да нарастајуће обавезе према Кинезима репрограмира како би смањило удар који ће буџет претрпети следеће године. Али, у томе за сада није успело.

Влада тражила помоћ од ЕУ

Како Демостат сазнаје, након што су Кинези одбили да одложе део српских обавеза, Влада се окренула партнерима из Европске уније у покушају да обезбеди повољније рефинансирање.

Један од саговорника на ту тему био је и премијер Луксембурга Гзавије Бетел, са којим се Александар Вучић састао на маргинама самита Европске политичке заједнице у Молдавији почетком овог месеца.

Председник Србије је са тог догађаја објавио фотографију на којој је у друштву Бетела и председника Украјине Володимира Зеленског, али ни у једном саопштењу тема кинеских кредита није поменута.

За сада није познато да ли је ова иницијатива била успешна.

Што се тиче сарадње са Кином, она, сама по себи, за сада не долази у питање, мада остаје непознаница да ли ће европски партнери као евентуални услов за позитиван одговор на молбе Београда поставити удаљавање Србије од кинеског утицаја.

Познато је да је ЕУ одавно незадовољна експанзијом Кине на Балкану и да су и Србија и рецимо Црна Гора често биле критиковане због узимања кинеских кредита за инфраструктуру или прихватања великих кинеских инвестиција.

У том случају, дара би вероватно била већа од мере, пошто Србија у плану има и низ нових кредита које намерава да узме из Кине, међу којима је убедљиво највећи онај за изградњу Београдског метроа, наводи Демостат.

Прве две линије будуће подземне железнице требало би да коштају 4,4 милијарде евра и да буду завршене до 2028, односно 2030. године.

Како је изјавио министар Мали, Француска ће обезбедити 454 милиона евра кредита за прву линију за део посла који обављају њене фирме, док ће остатак обезбедити кинеске банке.

То значи, још неколико милијарди евра кинеских кредита у наредних седам година, вероватно више од три милијарде, а само за ову годину буџетом је предвиђена могућност задуживања у страним банкама од милијарду евра за Београдски метро.

Ако се то оствари и тај новац по обичају буде узет од Export Import Bank of China, то ће већ ове године вредност потписаних кредита са Кином подићи на неких 5,3 милијарде евра.

Београдски метро ће иначе градити француске фирме Ежис и Алстом и кинески Пауер Чајна.

Републички буџет за ову годину предвиђа и могућност даљег задуживања од Кинеза за још два велика пројекта: Изградњу београдске обилазнице у деоници од Бубањ потока до Панчева, такозвани Сектор Ц, у износу од чак 680 милиона евра, што укључује и мост преко Дунава, и обилазницу око Новог Сада, такође са дунавским мостом, у износу од 149 милиона евра.

Уз кредит за метро, то би до краја ове године подигло укупан износ кредита које је Србија узела од Кине на целих шест милијарди евра. Кад се томе дода и остатак новца који ће бити потребан за изградњу београдског метроа, лако се долази до цифре од осам милијарди евра потписаних кредита са Кином.

Ради пропорције, треба знати да је тренутно укупан спољни дуг Србије нешто изнад 24 милијарде евра.

Такође треба знати и да је за кинеске кредите тешко наћи исплативу алтернативу.

Не само да су скоро сви кредити дати са фиксном каматном стопом, већ је она и врло ниска, углавном само два до три одсто, што је у актуелном тренутку немогуће добити на финансијским тржиштима.

То чини покушај да се од ЕУ добију бољи услови рефинансирања кинеских кредита, у најбољем случају, врло неизвесним.