Pročitaj mi članakKako bi "zakrpila" budžetski deficit od 3,6 i vratila pristižućih četiri milijarde evra ranijih kredita, aktuelna vlast planira da sa međunarodnog finansijskog tržišta povuče ogromnu svotu novca i tako zaduži i decu današnjih generacija. Sredinom decembra je, bar prema u Skupštini Srbije usvojenom Zakonu o budžetu, izgledalo da će tekuća godina, finansijski posmatrano, biti prilično mirna, uravnotežena. Posle lanjskih iznenađenja sa pandemijom i iznuđenih ogromnih vanrednih troškova, nova sezona izgledala je poznato, dakle i prepoznatljivo.
После прошлогодишњих рекордних 4,1 милијарди евра буџетског дефицита, власт је буџет планирала са рупом од прихватљивих 1,5 милијарди, односно 3,9 одсто процењеног БДП на крају године.
Фото: FreeImages / Filippo Vicarelli
Међутим, четири месеца касније, Влада Србије се одлучује на корените измене. Ребалансом буџета из основа мења карактер текуће буџетске политике, па ће ова година бити слична, „као јаје јајету“, претходној. Приходи су увећани за разумних 1,5 одсто. Међутим, расходи су повећани за чак 17 одсто. Када се додају трошкови прибављања финансијских средстава за пеглање дефицита и враћања пристижућих рата ранијих кредита, добија се 412,5 милијарди динара дефицита, пише 021.рс.
Није било нових ванредних догађања и обавеза за које се у децембру није знало. Борба са коронавирусом и даље захтева не мала средства, ипак нешто мања него лане и за све се знало крајем прошле године. Стога није лако разумети толики заокрет Владе Србије. Изгледа да је при доношењу Закона о буџету трошковна страна намерно минимализована како би се оставило места за повећање плата у јавном сектору за 4,5 одсто. Колико су за власт битни, посебно у предизборној години, запослени у овом сегменту показује и одлука да им ребалансом плате увећа за додатних 2,5, укупно седам одсто.
Министар за финансије Синиша Мали је разлог за увећање потрошње и дефицита објаснио потребом да се такозваним „трећим пакетом“ помогне привреди и грађанима оптерећеним здравственом пошасти. Увећана су и улагања у инфраструктуру, те издвајања за здравствене, али и за војне потребе.
Тако ће кроз давања три половине минималца, те надокнаде тешко погођеним превозницима и хотелијерима привреди бити прослеђено 700 милиона евра буџетских пара. Путем доделе два пута по 30 евра свим грађанима, 50 евра пензионерима и 600 евра незапосленима помоћ грађанима достиже 500 милиона.
Актуелна власт снажно улаже у изградју у Србији деценијама запостављане инфраструктуре. Ребалансом су улагања увећана за 330 милиона евра од којих је 150 предодређено за „брзу пругу“ Нови Сад – Београд, 130 милиона за екологију, прецизније 100 милиона на ширење канализације и регулисане више депонија. Близу 30 милона намењено је изградњи неколико пречистача отпадних вода. Колико је изградња луксузне пруге финансијски спорна, толико је улагање у екологију можда и најпохвалнија ставка буџетске потрошње.
Необична структура прихода
Да проблема у овдашњој економији има види се из структуре прихода. Тако се од пореза на добит предузећа планира 12 одсто мање прихода него лане. Јасан показатељ да привреди не иде добро.
Но, од пореза на имовину грађана очекује се 15 одсто више. Забрињава да ће порези на производњу реализовану на домаћем тржишту донети само 650 милиона евра прилива, 21 одсто мање него прошле године. Но, зато ће се од пореза на увезену робу сакупити 4,2 милијарде. Очито, мало производимо, превише набављамо на страни.
Управо мало домаћих инвестиција и пад активности предузећа у власништву српских предузетника био је повод да Фискални савет постави питање субвенција страних улагања. Очито да нису у функцији подстицаја компанија у власништву локалних предузимача, па су стручњаци мишљења да се политика субвенционисања коренито измени или укине.
Зависни од камате
На камате за дуговања текуће године ћемо издвојити око 1,05 милијарди евра, од наредне године плаћаћемо стотинак милиона више. И то само ако на финансијском тржишту остане период рекордно ниских камата.
У супротоном, издвајања по овом основу се увећавају сразмерно расту приноса. На основу искуства из дужег раздобља, не би било неуобичајено да камате буду и троструко веће, а тада бисмо и ми на отплату само ове обавезе издвајали и троструко више него данас. Безмало 3,5 милијарди евра, сваке године.
Поставља се питање како ће Влада Србије обезбедити новац за ребалансом драстично увећане трошкове. Емитовањем државних хартија од вредности поступно ће током године обезбедити пеглање 3,6 милијарди евра увећаног дефицита, али и рефинансирање четири миијарди приспелих ранијих кредита. Дакле, реч је у увећању дуга.
Није малој држави скромне економије лако да за само 12 месеци позајми толику своту, а да очува поверење инвеститора, тиме и изразито ниску каматну стопу. Предстоји нам тешка и неизвесна финансијска година.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 26, 2021
