Прочитај ми чланакКинеске компаније, осим у железару планирају да улажу и у енергетику, инфраструктуру, производњу хране.Сви пројекти донели би нам више милијарди евра.
Фото: Thinkstock.com
Кинеске компаније, осим у железару планирају да улажу и у енергетику, инфраструктуру, производњу хране. Сви пројекти донели би нам више милијарди евра.
Железара јесте највећи кинески пројекат у Србији, али сигурно није једини. Осим челичане, компанијама из Кине за око су запали и РТБ „Бор“, „Петрохемија“, „Будимка“, а заинтересовани су и за још неколико домаћих фирми. У 22 споразума које су српска и кинеска страна парафирале, наведени су обриси будуће сарадње, међу којима је најзначајнија изградња ауто-пута од Сурчина до Обреновца. У плану је и изградња логистичког центра у Београду, у који би стизала роба из Кине, а која би се из српске престонице дистрибуирала широм Европе.
Владимир Круљ, ванредни професор Универзитета у Лувену и саветник у Влади Србије, истиче да први ефекти врло интензивних разговора између највиших представника Кине и Србије јасно говоре у прилог тези да велика Кина озбиљно рачуна на Србију као партнера на траси будућег новог „пута свиле“ – који као основни циљ има снажан продор кинеске економије на европско тржиште.
– Уколико би се реализовали ови пројекти, ниво ангажовања кинеских компанија у Србији би могао да достигне више милијарди евра, што би била одлична основа за веома динамичне стопе привредног раста у наредним годинама у Србији – сматра Круљ. – Тако да стопе привредног раста од 4 до 5 и више одсто наредних година постају реалност.
Потенцијал сарадње са кинеским компанијама отвара озбиљну перспективу да Србија наредних година постане једна од најбрже растућих економија Европе. Кинеске компаније изразиле су интересовање и за изградњу електране која би радила на отпад, као и за изградњу погона за пречишћавање отпадних вода. Кинеска страна је заинтересована и за изградњу луке недалеко од „Пупиновог моста“ на Дунаву, у коју би било уложено око 300 милиона евра. У сфери интересовања кинеских партнера су и изградња карго-центра, улагања у индустријске зоне, као и у пољопривреду.
Министарство трговине, телекомуникација и туризма потписало је два споразума са руководством НРК. Како је за „Новости“ испричао српски министар Расим Љајић, парафиран је споразум „Пут свиле“, који подразумева, у формалном смислу, сарадњу у области електронског пословања, интернет-трговине, развоја дигиталне економије и сарадња са нашим факултетима у области ИТ сектора.
– То, практично, значи да они намеравају да логистички центар компанија из Кине, које се баве интернет-трговином, буде у Београду – објашњава Љајић. – Тако, када одавде наручите робу, она ће стићи за два дана из луке Пиреј.
Кинеска компанија „Литен“ је недавно упутила менеџменту Рударско-топионичарског басена „Бор“ писмо о намерама за стратешко партнерство са највећим српским рудником бакра и злата. „Литен“ је спреман да инвестира између 350 и 400 милиона долара у отварање нових рудника из састава РТБ. Заузврат, кинеска компанија очекује мањински удео власништва у Бору, као и одговарајући број места у менаџменту борске компаније.
„Литен“ је, пре свега, заинтересован за отварање рудника бакра „Церово“, за који је Унапред припремљеним планом реорганизације РТБ и остављена могућност издвајања из састава борске компаније у јединствено правно лице. Уз то, Кинези су понудили и додатна средства за изградњу рударских постројења, али и куповину неопходне механизације.
Уколико би дошло до отварања „Церова“, производња у РТБ би била готово дуплирана! На тај начин, потпуно би се попунили сви прерађивачки капацитети нове топионице и достигла пројектована продукција од 80.000 тона бакра годишње.
ЕВРОПСКА СПОНА
– Кина развија два додатна коридора за повезивање са Европом – каже Круљ. – Први је копнени и чине га брзе железнице великог транспортног капацитета, који полази из унутрашњости Кине, преко северног Ирана, Турске, па из Истанбула улази у Европу преко Балкана, а други је морски, из Источног кинеског мора, Индијским океаном, кроз Суецки канал, до Медитерана и луке Пиреј. Оба ова правца пролазе преко Србије, и то представља велику шансу за нашу земљу да постане велики логистички центар за робу која се превози из Кине за централну Европу и даље.
ПОВОЉНИЈИ КРЕДИТИ
Кako министар Љајић објашњава, Министарство трговине потписало је и споразум са Ексим банком, која иначе кредитира све пројекте које Кина финансира у Србији.
– Требало би да нам омогуће да конкуришемо код њихове банке за повољне кредите, када се раде пројекти из области туризма и телекомуникација – истиче Љајић. – Уз то, такве кредите могли би да користе и наши пословни људи који би извозили робу у Кину. До нас ће бити само да урадимо те пројекте и да преговарамо око услова кредита.
Министар Љајић се нада да би ти кредити требало да буду повољнији у односу на оне које дају другим државама, јер само тако, како каже, има смисла узимати их.
