Pročitaj mi članak
(Политика, слика: Новица Коцић)
Зашто је седамдесетогодишњи Београђанин који шест месеци није подизао пензију морао да тражи помоћ повереника.
Када се после годину и по дана један седамдесетогодишњи Београђанин вратио из Америке и дошао у банку да подигне заостале пензије, запрепастио се када је сазнао да му је исплата пензија обустављена и да тек пошто достави уверење да је жив може да подигне свој новац!
Објашњено му је да је до обуставе исплате пензија дошло, јер се дуже од шест месеци, односно годину дана није појављивао лично да подигне новац, нити је то чинио неко у његово име. Те две чињенице, како су му рекли, изазвале су сумњу код ПИО фонда да је преминуо, а онда су превентивно обуставили исплату пензија.
Изнервиран чињеницом да „га живог сахрањују” и да на шалтеру треба да доказује да је жив, потражио је помоћ омбудсмана који му је одмах стао на страну. По заштитнику грађана пензијски фонд нема права да прекида исплату принадлежности без обзира на то колико неком мирује текући рачун са уплатама, а још мање да ПИО фонд размењује податке с банкама о својим осигураницима, а понајмање да ли подиже пензије или не.
Пре него што је овај пензионер затражио помоћ заштитника грађана, пракса ПИО фонда је била да потпише уговоре са свим пословним банкама којим се оне обавезују да ће два пута годишње обавештавати ПИО фонд о корисницима пензија који не троше средства са текућих рачуна најмање шест месеци.
Банке су се тим споразумом обавезивале и да ће једном годишње обавестити ПИО фонд о корисницима пензија који су дали овлашћења другим лицима да располажу новцем на њиховом текућем рачуну и који у претходних 12 месеци нису ниједном лично подигли паре.
То је, по њима, био начин да стану на пут евентуалној злоупотреби, односно да наследнике преминулог пензионера онемогуће да подижу његову пензију, а да Фонд за то случајно сазна после више година.
Фонд је престао с том праксом, али како стати на пут могућим злоупотребама?
Јелица Тимотијевић, директор Сектора за односе с јавношћу у ПИО фонду, каже да је Фонд прихватио став омбудсмана и престао да размењује податке с банкама о томе коме мирују рачуни. У току је потписивање анекса уговора, у којима се бришу спорни чланови који су раније регулисали овај однос.
– Банке и ПИО фонд више немају права да размењују такве податке. Да, ипак, не би дошло до масовних злоупотреба ПИО фонд се ослања на информације матичара који би по сили закона одмах требало да обавесте ПИО фонд о смрти њиховог осигураника. Они то, међутим, ретко или готово уопште не чине. До података се долази најчешће када родбина дође да наплати погребне трошкове, али ни то није гаранција, каже Тимотијевић.
Пензионери који убудуће буду одлазили на дуже ван земље примаће пензију на рачун и моћи ће да је подигну када се врате у земљу без достављања уверења о животу, објашњава Тимотијевић.
– Законом о ПИО, обавеза пензионера је да пријави сваку промену која је од утицаја на право и на исплату пензије, а Фонд је дужан да му исплаћује пензију у месту пребивалишта у Србији, објашњава она.
Закон такође предвиђа да корисник пензије или новчане накнаде може да овласти друго лице да у његово име прима пензију или новчану накнаду. Овлашћења важе најдуже 12 месеци од дана издавања и могу се продужити.
– Уколико корисник права не жели да овласти друго лице да у његово име прима пензију или новчану накнаду, Фонд омогућује исплату пензија у великом броју земаља, са којима постоје међународни уговори и реципроцитет у поступању, па се и на тај начин може регулисати исплата корисника права који на дуже време одлазе у иностранство, а о томе обавесте надлежну службу Фонда, објашњава Тимотијевић.
На питање, колико је наследника наставило да подиже пензију после смрти пензионера, у Фонду кажу да не располажу подацима о тим злоупотребама, али, додају, да је то кривично дело и да подлеже високим казнама, закључује Тимотијевић.
