Pročitaj mi članak
(Новости)
Ваљево – Сваког дана у 14 тунела „Агранеле“, Александра Томића, осуши се 130 тона шљива. Из погона ове ваљевске фирме требало би ове године да изађе 1.000 тона осушеног „плавог блага“ без коштице и то, од 32 до 33 сувих шљива у килограму, како тражи светско тржиште. Реч је о паковању којем се постижу највише извозне цене.
„Агранела“ сваке године унапређује и модернизује производњу, проширује асортиман. Лане су почели да производе сецкане суве шљиве за кондиторску индустрију. У почетку ручно, па је једна радница могла да преради највише 40 килограма шљива дневно. Сада, машина за дан исецка три тоне сувих шљива! Од априла ове године, почела је и производња чоколадираних сувих шљива у паковањима од 125 и 300 грама, која се већ продаје у Хрватској, Словенији и Македонији.
– Количине шљива које смо ранијих сезона сами откупљивали и сушили углавном би продали најкасније до фебруара наредне године – каже Александар Томић, директор „Агранеле“. – Потом, морали смо да купујемо додатне количине суве шљиве од других произвођача. Ове године, имајући у виду капацитете и откупљене количине свеже шљиве, први пут нећемо морати ништа да докупљујемо, све ћемо покрити из сопствених залиха.
У „Агранели“, за разлику од претходних година, када су од краја јула до половине септембра прекидали прераду и шљиве само сушили, ове сезоне, по захтеву купаца, већ почетком овог месеца морали су да покрену и прераду. Упоредо, раде све, што подразумева и ангажвоање више радника до којих, истиче Томић, није лако доћи.
– Откупна цена, сматрам, није ниска. Плаћамо 14 динара за килограм шљива – каже Томић. – Имајући у виду овогодишњи род, сматрам да и произвођачи могу солидно да зараде. Лане је у ваљевском крају откупна цена била 20 динара, али је род био драстично мањи. Ни сада не тражимо такозвану браницу, већ квалитетне шљиве, одговарајуће зрелости и крупноће, за сушење.
Томић подсећа да је тржиште такво да у сезони кад би могла да се постигне боља цена, произвођачи из Србије покушавају да је са својих пар хиљада тона сувих шљива – оборе. Зато, сматра, не би требало да се жури са извозним ценама, јер тржиште показује велике захтеве, што је знак да негде роба недостаје.
– Требало би сачекати да се тржиште сувих шљива нормализује, па тек онда наступити, а не унапред давати ниске цене – каже Томић. – Ако се из Србије настави тренд нуђења ниских извозних цена, највећи светски произвођачи, САД, и Француска, сачекаће извесно време да се мале количине сувих шљива из наше земље на страно тржиште пласирају за багателу, па ће се онда појавити са својом, драстично скупљом робом.
