Pročitaj mi članak
Србија још има шансе да је не заобиће гасовод којим ће гас да иде од Турске на север и да се са Русима што пре договоре.
Док се бриселска администрација под диригентском палицом из САД и даље свестрано залаже за диверсификацију извора и праваца снабдевања европских потрошача природним гасом, наводно, настојећи да се смањи зависност Европе од руског гаса, компаније из најбогатијих европских земаља и највећих чланица ЕУ – Немачки Е.ОН, холандско-британски Ројал Дач Шел и аустријски ОМВ – уговорили су са руским Гаспромом градњу још две цеви паралене са већ постојећим руско-немачким гасоводом Северни ток, чији капацитет ће бити 55 милијарди кубних метара гаса годишње. То ће иначе дуплирати садашњи капацитет постојећег гасовода Северни ток, с тим што треба рећи да он до сада није коришћен оптимално, већ тек са око половине свог капацитета.
Сама чињеница да Немачка планира да дуплира капацитет могућег дотока руског гаса на своју територију и да су јој партнери Холандија, Велика Британија и Аустрија умногоме говори о томе да ове земље не рачунају на то да ће своје потребе, а тиме и енергетску безбедност, моћи обезбедити из неких других извора. Па ни праваца, што свакако намеће закључак да не рачунају на то да ће се Руси предомислити и наставити да користе украјински систем гасовода и када им, поткрај ове деценије, истекне уговор са овом земљом, бившом чланицом Совјетског Савеза. Не, ове земље, преко својих енергетских компанија намеравају да преотму транзит и извор прихода Украјинцима.
Меморандум о новим гасниним цевима од Русије до Немачке потписали су (на слици горе) Алексеј Милер, председник Управног одбора Гаспрома, Клаус Шефер, члан Управног одбора Е.ОН, Бен ван Беурден, директор Ројал дач шела, и Манфред Лајтнер, члан Извршног одбора ОМВ на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу 18. јуна. Гаспром, Е.ОН, Шел и ОМВ ће ускоро основати заједничку компанију за реализацију пројекта, саопштено је из ове руске компаније.
БРИСЕЛ ТРЕНИРА СТРОГОЋУ
По питању најаве ове нове инфраструктуре за транспорт руског гаса у Европу, међутим, нема званичних коментара из Брисела. Нема упозорења о Трећем енергетском пакету и неопходности поштовања других директива ЕУ. Таквих опомена нема ни од водећих политичара из ових земаља. Неће их ни бити јер не треба сумњати да су политичке договоре о овим гасоводима прво направили политичари, да су они дали благослов пословодствима својих компанија да обзнане своје планове.
Вероватно ЕУ дипломате још нису биле по мишљење у својим матицама – земљама које су их делегирале. Али не треба сумњати да ће нови гасовод преко Балтика, као и Северни ток, добити зелено светло ЕУ (изузеће од Трећег енергетског пакета…). То је, да подсетимо, она доза толеранције коју из Брисела није имао пројекат за градњу гасовода Јужни ток. Њу, бар за сада, нема ни за нову идеју Русије да, када пред крај ове декаде обустави транзит гаса преко Украјине, своје европске потрошаче овим енергентом снабдева гасоводом Турски ток.
Ти двојни аршини видљиви су и у најновијим политичким одлукама бриселске дипломатије. Јер само дан након што су представници три велике европске компаније са руским Гаспромом потписале Меморандум којим прецизирају заједничко учешће у пројекту изградње још две трасе гасовода од обале Русије преко Балтичког мора до обале Немачке ЕУ је продужила санкције Русији за још годину дана.
„Европска унија одлучила је данас да продужи економске санкције Русији за још годину дана”, саопштио је Европски савет 19. јуна. Санкције, које су уведене због руске анексије Крима, требало је да истекну 23. јуна ове године, али ће важити до истог датума 2016, стоји у саопштењу Савета. Забрана се односи на увоз робе пореклом са Крима и Севастопоља у ЕУ, инвестирање у те регионе, обуставу туристичких путовања и на извоз опреме за експлоатацију гаса и нафте, као и уређаја за телекомуникацију. У саопштењу се наводи да су казнене мере продужене због илегалне анексије Крима и Севастопоља, као и да ЕУ неће одступити од непризнавања тог чина.
lafazanisСанкције Русији које су паралелно уведене због подршке про руским снагама у Украјини још раније су продужене до јануара 2016. године. Као и у ранијим приликама, одлука о продужењу санкција донета је уз сагласност свих 28 чланица ЕУ.
ЈУЖНОЕВРОПСКИ ГАСОВОД И ТУРСКИ ТОК
Политички врх Русије и пословодство Гаспрома су скуп у Санкт Петербургу искористили и за потписивање још неких договора. Реч је пре свега о меморандум о изградњи гасовода којим ће кроз територију Грчке бити продужен Турски ток (капацитета 47 милијарди кубних метара гаса), који су потписали Александар Новак, министар енергетике Русије, и Панагиотис Лафазанис (на слици изнад), министар привредне реформе, животне средине и енергетике Грчке. Меморандумом је предвиђено оснивање заједничког пројектног предузећа. Министар Новак је рекао да ће за градњу овог гасовода бити привучени руски кредитни ресурси, да ће изградња почети 2016. а бити завршена 2019. године. Рад на пројекту продужетка Турског тока кроз Грчку, који је у заједничком саопштењу Лафазаниса и председника Управног одбора Вњешекономбанке Владимира Дмитријева назван Јужноевропски гасовод, почеће одмах израдом студије изводљивости, техничке студије и других студија планирања.
И једна и друга стана су се обавезале да ће свим доступним правним средствима подржати инфраструктурни пројекат назван Јужноевропски гасовод на територији Грчке и истовремено су поздравили оснивање заједницке компаније, која ће директно бити задужена за градњу тог гасовода, јавила је грчка агенција АНА. У пројекту ће такође учествовати инвестициона компанија ВЕБ капитал, као филијала Вњешекономбанке, и новооснована грчка државна компанија Енерџи инвестментс паблик ентерпрајз, у којој је грчка држава једини акционар, са задатком да промовише и учествује у градњи гасовода и других инфраструктурних инвестиционих пројеката намењених економском развоју.
У саопштењу се наводи и да ће заједничка компанија бити власник Јужноевропског гасовода, као и да ће бити одговорна за планирање, финансирање, градњу, рад и одржавање тог пројекта, који ће чинити гасоводи, компресорске станице и друга инфраструктура неопходна за његово функционисање. „Потписивањем меморандума потврђујемо вишемесечни рад, који смо уложили како бисмо гасовод спровели преко територија Грчке. Овај гасовод ће играти улогу стабилизатора у целој регији. Реализација пројекта није усмерена ни против кога, већ, напротив, уједињује све регије кроз које гасовод пролази”, изјавио је грчки министер Лафазанис.
БУГАРИ БИ ДА СЕ ВРАТЕ У ИГРУ
Ова Лафазанисова изјава заправо је вишесмислена јер регион Балкана, кроз који треба да тече Јужноевропски гасовод, веома је трусно подручје. Почев од саме Грчке. А питање је и куда ће ићи траса овог цевовода пошто напусти тероторију Грчке. Македонија је уз помоћ спољних фактора уздрмана чим је лансирана могућност да ће гасовод од хаба на турско-грчкој граници, докле ће стизати Турски ток, после Грчке ка потрошачима на Балкану и даље на север ићи кроз ову земљу па кроз Србију до Мађарске.
Подсетимо, децембра прошле године, када је објавио да Русија одустаје од градње Јужног тока, руски председник Владимир Путин је најавио градњу Турског тока и гасног хаба на турско-грчкој граници за потрошаче из Јужне Европе. Као директног кривца за одустајање од Јужног тока Путин је именовао Бугарску, која Гаспрому није дала дозволу за градњу. Али Бугарска је одмах лансирала приче о томе да нису из Москве добили званично обавештење о одустајању од Јужног тока, да ће издати потребне дозволе (до данас нису) и почела је да преко Брисла и самостално лобира за то да баш на њеној територији буде дистрибутивни гасни чвор. Јуче је министар енергетике Русије Александар Новак тим поводом изјавио да је министарка енергетике Бугарске Теменуша Петкова предложила изградњу дистрибутивног чвора у Бугарској. „Они желе Турски ток, повратак Јужног тока, али са дистрибутивним чвором у Бугарској. О томе је било речи још пре шест месеци, а сада је она то још једном презентовала”, пренеле су РИА Новости. Новак није открио шта је одговорио бугарској колегиници.
Из руских, пре свега политичких коментара могло се до сада закључити да Русија Бугарској неће опростити што је под утицајем САД и Брисела саботирала градњу Јужног тока. Али у политици је сигурно само једно никад не реци никад.
Зато се не треба чудити што су званичници ЕУ – који су званично били против Јужног тока све док се његов пројекат не прилагоди Трећем енергетском пакету – нудили Русији да се од Грчке изгради гасовод који би се звао Источни прстен, а којим би гас из Турског тока ишао преко Бугарске, Румуније, Мађарске и Словачке. Србија би, дакле, у том случају била заобиђена.
miler dacicЊој су европски званичници (као и они из САД) нудили диверсификацију праваца и извора снабдевања: гасну конекцију са Бугарском (гасовод Ниш-Димитровград), гас из Азербејџана, повезивање са ЛНГ терминалом у Хрватској на острву Крку, докле би, када буде изграђен, могао стизати амерички гас из шкриљаца… И послушни српски политичари су те сугестије прихватали. Данас, можда, стижу знаци отрежњена. Ако је судити по изјави вицепремијера Ивице Дачића, који је на недавно завршеном економском форуму у Санкт Петербургу рекао да је од руских колега први пут чуо да су европски званичници нудили Русији да се прави један гасовод под називом Источни прстен, који би ишао преко Бугарске, Румуније, Мађарске и Словачке и којим би Србија била избегнута. „Толико лицемерје од функционера у Бриселу нисам могао ни да замислим јер су они били главни који су учинили све да пропадне пројекат Јужног тока. Значи, када руски гас треба иде кроз Србију, то је онда политички проблем, а, када треба да иде за Западну и Северну Европу, онда је то економија која нема везе са политиком“, рекао је Дачић.
Иначе, о (не)перспективама свих ових алтернативе Балканмагазин је већ писао. Као и о томе да је једини реалан извор снабдевања Србије гасом Русија. О томе, али и могућностима да, уместо Јужног тока, кроз Србију прође Турски ток, односно, Јужноевропски гасовод, у оквиру Међународног економског форума 2015. у Санкт Петербургу разговарао је са Алексејем Милером генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић.
СРБИЈА ДИСТРИБУТИВНИ ГАСНИ ЦЕНТАР
„Стране су размотриле текућа питања и перспективе развоја билатералне сарадње у области енергетике. Говорило се о испорукама руског гаса у Србију и друге европске земље средњерочно и дугорочно гледано, а такође и о узајамним активностима у области подземног складиштења гаса на територији републике“, каже се у штуром саопштењу Гаспрома. Штуром јер састанак је, према руским изворима Балканмагазина, трајао читавих сат и по времена, а током њега је договорено да ће Гаспром подржати складиштење гаса у подземном складишту Банатски двор како би Србија имала довољне количине овог енергента за наредну зиму. При томе, Руси Србијагасу неће тражити државне гаранције за испоруку ових количина гаса.
За будућу енергетску безбедност Србије и економске помаке српске привреде још битније је то што су Милер и Бајатовић разговарали о градњи Турског тока од Грчке кроз Македонију и Србију и о могућностима да се у нашој земљи изграде бар још два гасна складишта поред већ постојећег Банатског двора како би Србија дугорочно постала дистрибутивни чвор за снабдевање европских земаља руским гасом.
Сада су на потезу српски политичари. Они можда не могу утицати на то како ће се расплести македонски гордијев чвор, али морају, бар колико и бугарски, инсистирати код Руса да Турски ток иде кроз Србију и да нам Москва обезбеди изворе финансирања под условима које су нудили и за Јужни ток. Тим пре што је из Гаспрома наговештена та могућност. Само тако наредних зима, када Руси обуставе испоруке гаса Европи преко Украјине, нећемо морати да бринемо о томе колико ћемо плаћати транзит гаса који ће са севера Европе стизати на југ, да ли ће бити довољно транзитних капацитета јер западноевропске земље ће најпре подмиривати своје потребе.
БОГАТИ И МОЋНИ КРОЈЕ ПРАВИЛА
Ако би се правила паралела између већ постојећег и новог Северног тока са обустављеним Јужним и Турским, који је још у фази планирања, договора и меморандум треба имати у виду да ће кроз Балтичко море гас стизати до западноевропских земаља. Богати и моћни кроје правила. Западноевропским земљама је повећање транзита гаса из Русије неопходно јер су суочене са падом производње у и глобалним растом тражње гаса. А Русија, наравно, не намерава да ослаби своју улогу поузданог испоручиоца, каквом се показала још у време гвоздене завесе и бившег СССР. Москва, чини се, сада, баш због америчког ургирања у Европи да смањи потрошњу руског гаса, на све начине покушава да им постане незамењив партнер. Главни аргумент при томе им је чињеница да је руски гас за Европу доступан и по ценама најконкурентнији.
Процене кажу да ће Европи, и када се изгради нови гасовод, паралелан са Северним током, требати још гаса. Ово еколошко гориво једина је сигурна алтернативе за замену термоелектрана на угаљ, које Европа планира да угаси. Обновљиви извори, ветар и сунце, ипак нису довољан ни сугуран капацитет да западноевропским потрошачима обезбеде довољне количине зелене енергије. А плави енергент – гас то јесте. То је, уосталом, показао и Гаспром, који је у Санкт Петербургу најавио формирању компаније Сербскаиа Генерациа ЛЛЦ Нови Сад, која ће реализовати пројекат изградње гасне термоелектране (капацитета 140 МWх с могућношћу проширења до 208 МWх) у Панчеву. Акционари ове компаније биће ОАД Центренергохолдинг (припада Групи Гаспром енергохолдинг) и НИС а.д. Нови Сад (Група Газпром њефт).
Како сада ствари стоје Руси Бугарској неће дати могућност коју је прокоцкала недавањем дозволе за Јужни ток. А Србија још може да искористи шансу и постане транзитна земља и гасно чвориште за Турски ток. Одлука је на политичарима, који, попут западноевропских, треба да гледају и боре се за интересе својих грађана. Не само реторички у изјавама новинарима, већ у преговорима и обезбеђивању реалних шанси.
Извор: Балканмагазин – Јелена Путниковић
