Прочитај ми чланакНиш -- Некадашњи радници нишког предузећа МИН "Локомотива" и годину дана након увођења стечаја надају се повратку на своја радна места .
Они истичу бесмисленост да се локомотиве ремонтују у иностранству поред фабрике са одговарајућм кадром у Србији.
Нешто више од 240 радника отишло је из фирме уз отпремнине, али и обећања Министарства привреде да стечај не значи коначан крај за „Локомотиву“ већ само пут којим се мора проћи да би се дошло до новог власника или закупца, и до нових послова.
Пуних 12 месеци касније погон „Локомотиве“ и даље зврји празан, а огорчење бивших ремонтера расте јер су убеђени да ово предузеће може да ради успешно и да је потребно држави.
Некадашњи радник и председник синдиката МИН „Локомотиве“ Бојан Петровић рекао је агенцији Бета да добар део локомотива које користе Железнице Србије и термоелектрана „Никола Тесла“ може да се ремонтује искључиво у Нишу и ни у једном другом предузећу у Србији.
„Несхватљиво је да се сада државне локомотиве државним новцем ремонтују у Хрватској или Румунији, а у Нишу постоји и опрема и стручан кадар који то може да ради“, казао је Петровић.
Према његовим речима, сигурно 90 одсто бивших ремонтера прижељкује повратак на посао.
„Поједине колеге су се „некако снашле“ и зарађују, али се скоро сваког дана распитују да ли ће „Локомотива“ поново да проради“, додаје он.
„Сви се плашимо да због трошкова стечајног поступка не крене распродаја машина и опреме за ремонтовање“, истакао је Петровић.
Дугогодишњи директор „Локомотиве“ Славко Раичевић рекао је да то предузеће може малтене сутрадан поново да проради јер има сачуване капацитете, а са добрим пословима може да упосли и до 500 радника.
„Земље у нашем окружењу, попут Хрватске, послове ремонта својих локомотива директно дају својим ремонтерима, а у Словенији су ремонтери имали рок од 10 десет година да се прилагоде на систем тендера“, рекао је Раичевић.
Како је истакао, финансијско страдање „Локомотиве“ које је на крају довело до стечаја започело је 2003. године када је донет Закон о јавним набавкама.
„Од тада ни Железнице Србије нису давале посао без банкарских гаранција, а банке у Србији нису за то биле припремљне и нису нам одобравале гаранције, па су послове добијале стране фирме“, истакао је Раичевић.
Он је подсетио да је у моменту покретања стечајног поступка „Локомотива“ имала уговорен посао ремонта локомотива за македонску железницу вредан 5,2 милиона евра, али је тај посао пропао јер нишка фирма није успела да обезбеди 30 милиона динара на име гаранција које је тражио партнер из Македоније.
До бивших радника ових дана стигли су и незваничне информације да су за закуп „Локомотиве“ минулог лета озбиљно биле заинтересоване фирме из Италије и Кине, али да су их надлежни у Београду одбили без валидних објашњења, што је код ремонтера створило додатно огорчење
Из Агенције за лиценцирање стечајних управника, међутим, саопштили су агенцији Бета да стечајни управник није искључио опцију закључења уговора о пословно-техничкој сарадњи уколико се јави заинтресовано лице, а све у складу са већ оглашаваним условима.
„У току је процена правног лица, а о роковима и начину продаје сви заинтресовани ће бити обавештена у складу са Законом о стечају“, наводе у тој агенцији.
Према подацима Агенције за лиценцирање стечајних управника, хипотекарни повериоци потражују од „Локомотиве“ 96 милиона динара, а повериоци првог, другог и трећег исплатног реда укупно 27 милиона динара.
Машинска индустрија у Нишу запошљавала је својевремено у својим зависним предузећима око 17.000 радника.
Сви запослени у МИН-у „Локомотиву“ у којој је још 1884. године ремонтована прва парна локомотива сматрали су „стубом“ нишке машинске индустрије, јер посредно упошљавала на десетине других фирми.
Фабрички круг Машинске индустрије у Нишу џиновских размера сада је потпуно зарастао у коров и шибље, а од већине фабрика остали су само „голи“ зидови.
Малобројни фабрички чувари кажу да ујутру на капији преброје свега двадесетак радника запослених у приватним фирмама које су изнајмиле МИН-ове машине.
