Pročitaj mi članak„Vidimo se 15. septembra u Vranju kada će biti rešena sudbina radnika Geoksa koji su ostali bez posla“, poručio je početkom avgusta prilikom posete fabrici Teklas u Vladičinom Hanu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Он је тада од директора турске фабрике затражио да запосли до краја године 600 радника Геокса од 1.200 колико их је радило у италијанској фабрици до њеног затварања 31. јула.
„Нећемо раднике Геокса оставити без посла и у Врање ћемо довести инвеститора који ће овдашњим радницима обезбедити посао и веће зараде од оних које су имали у Геоксу“, рекла је премијерка Ана Брнабић.
Она је у Врању боравила два дана раније пре него што ће и званично радници сазнати да италијанска компанија затвара своју фабрику у овом граду, али није проговорила ни реч о ономе што је и сама знала да Геокс и дефинитивно одлази.
„Ја немам потпуну информацију о затварању фабрике“, рекла је Брнабић док је председник Вучић у исто време изјавио да он „већ два месеца има информацију о томе да ће се Италијани повући из Врања“.
У међувремену, како би се стишала напета ситуација, из државног буџета свим радницима који су остали без посла уплаћена је по једна зарада у износу од више од 50.000 динара.
Њих 120, према незваничним информацијама добило је посао у Текласу у Владичином Хану. Најава о томе да би део производње каблова за ауто-индустрију, чиме се бави компанија Теклас, могао да буде премештен у халу Геокса у Врању и даље је у домену „теоријске замисли“.
После оставке генералног директора Ерџана Алинмаза, готово да је сасвим извесно да уколико и постоји намера да се производња прошири и у Врању то неће бити скоро реализовано.
– Алинмаз је други директор Текласове фабрике у Владичином Хану. Када је на том месту наследио свог претходника примопредаја је трајала дуже од три месеца. У овој ситуацији тешко је очекивати да би турска компанија преко ноћи могла да направи стратешки искорак о коме одлучују у врху компаније док је директор у Србији само извршилац – тврде добро упућени извори Данаса у пословање Текласа.
Ту постоји и проблем јер је сада напуштена фабричка хала на око 40.000 квадратних метара површине у Индустријској зони у Бунушевцу на периферији Врања у потпуном власништву „Тецхниц Девелопмент ДОО Врање“ (како је у АПР регистрована Геоксова фабрика у Врању).
Како је поренут ликвидациони поступак, према последњим подацима од 3. септембра из катастра, стоји да је “ производни објекат обуће (КП 625/1 КО Бунушевац) и даље у власништву овог предузећа“, те да на „објекту постоји решење које није коначно“. Град Врање је приликом склапања уговора са Геоксом овој компанији уступио земљиште у „трајно власништво“ па сада како тумаче правници, нови инвеститор би могао да буде у ситуацији да од Италијана купује земљиште и халу на којој се налазила фабрика и за то плати не малу суму јер је укупна површина већа од три хектара.
Већина радника Геокса је добила отказна решења које је потписао ликвидациони директор Милош Стошић и они користе право на финансијску помоћ од 15 до 20.000 динара, у зависности од година радног стажа, преко Националне службе за запошљавање у трајању од три месеца.
После тога они ће и формално прећи на евиденцију НСЗ као незапослена лица. За сада није било иницијативе за преузимање дела квалификоване радне снаге од стране пословодства Јумка и Симпа, мада ове две фабрике имају погоне у које би могли да буду интегрисани радници са искуством у обућарској индустрији.
Одмах након затварања фабрике и притиска из Београда на градску управу да „се и они ангажују у запошљавању отпуштених радника“ било је јасно да недовољно јак приватни сектор није у стању да озбиљније партиципира у санацији великог броја радника који су остали без посла.
То и због разлога што се ради о радницима из обућарског сектора који не могу да се адекватно у кратком року преквалификују.
Отпуштени радници Геокса налазе се у „социјалном нокауту“ па се свако сналази како зна и уме, а затварање италијанске фабрике одразило се и на социјалну ситуацију у граду, где је уочљив мањи промет у локалним трговинама робе широке потрошње.
– Да будем потпуно искрена ја нисам очекивала ништа од тога да ће 15. септембра наш проблем бити решен. Поготово након вести да без посла остају и радници у другим страним компанијама у градовима по Србији. Ово је једно горко искуство, а верујем да ће творци једног оваквог „социјалног експеримента“ у догледно време бити кажњени – коментарише Б. Ј., бивша радница Геокса, чије речи сумирају свеукупни утисак разочарања.
Уговори на три месеца
Радници Геокса који су се одлучили да нови посао потраже у фабрици ауто-каблова Теклас у Владичином Хану објашњавају за Данас да су они код новог послодавца потписали уговоре на три месеца, након једнонедељне кратке обуке.
– Све се свело на личну иницијативу. Самостално смо одлазили на разговоре код директора Текласа, који нас је на основу наших радних биографија позивао на разговор. Након тога распоређивани смо на посао у један од три погона – каже И. С.
Како наводе радници Текласа у погону монтаже новозапослени су потписали уговоре о исплати „бруто зараде од 44.000 динара“, што је у нето износу 32.000 динара. У поређењу са платом у Геоксу која је у бруто износу износила 47.000 динара ово је мања зарада за неколико хиљада динара. Забележени су и случајеви да ни након три недеље од предате пријаве поједини радници нису позивани на разговор о запослењу, јер очигледно је да политика у Текласу подразумева запошљавање у првом реду млађе радне снаге од 25 до 35 година старости. Било је и примера да су због изузетно тешких услова који владају у погону „аутоклава“ (испарења каучука и сумпора) поједини радници нису издржали дуже од две недеље па су напуштали посао.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 14, 2021
