Прочитај ми чланакИзнос просечне плате у Србији ствара погрешну слику о квалитету животног стандарда грађана јер висина медијалне зараде, дакле оне коју прима половина запослених у земљи, јасно показује да је веома низак и у сталном опадању, сматра домаћа стручна јавност. Према подацима Републичког завода за статистику износ просечне плате у марту текуће године у Србији био је 133.373 динара, док је просечна плата без пореза и доприноса износила 96.913 динара.
Раст бруто зарада у периоду јануар-март ове године у односу на исти период прошле године износио је 15 одсто номинално, односно 8,8 одсто реално, док је просечна нето зарада већа за 14,9 одсто номинално, односно 8,7 одсто реално.У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за март номинално је већа за 13,3 одсто, а реално за 7,9 одсто, док је просечна нето зарада номинално већа за 13,4 одсто, а реално за осам одсто, показују ови подаци.
Медијална нето зарада у Србији за март износила је 72.979 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа. Најнижа просечна нето плата пак забележена је у Врањској Бањи и то 63.779, док је највиша зарада у београдској општини Стари град и износи 176.499 динара.Експерти истичу да званични подаци о просечној заради у пракси не могу да прикажу реалну платежну способност, а самим тим и квалитет живота просечног грађанина Србије. Иако се износ просечне зараде у Србији, бар према званичним подацима, приближава цифри од 100.000 динара проблем је у томе што највећи број запослених може само да машта о тако високом личном доходку, какав је онај израчунат по званичној статистици којом се одређује просек, пише Данас.
Наиме, највиша медијална зарада је за око 24.000 динара, односно за око 200 евра, нижа од просечне на републичком нивоу. Најчешћи износ медијалних зарада у Србији је између 60.000 до 65.000 динара. Ако се узме у обзир да је, по последњим доступним подацима, износ минималне потрошачке корпе око 53.000 динара јасно се може видети да запослени који примају медијалну плату њен највећи део, поред конмуналија, потроше на храну а да ниво актуелне минималне зараде у Србији која износи око 47.000 динара не може да достигне новчану вредност минималне потрошачке корпе.
Економиста Бранко Павловић наводи за Данас да је раст плата у Србији условљен растом инфлације у прошлој и делимично у овој години и да ако се у обзир узме ниво раста трошкова живота са правом се може констатовати да је без обзира на то шта кажу статистичке податке животни стандард грађана у сталном опадању.
– Висина просечне плате је математички статистички податак који не показује реално стање на који се начин она одражава на животни стандард грађана. Бољу слику у вези тога имамо ако погледамо податке о реалном повећању плата, а те цифре су ниже од номиналних. Ако се узме у обзир и то колико су повећане плате, а колико су са друге стране поскупеле цене хране и комуналија са сигурношћу се може констатовати да је животни стандард грађана у сталном опадању. Наиме, запослени који добијају медијалну зараду највећи део тог новца подрже на храну и плаћање комуналних услуга а само мањи део суме им преостаје за остале животне потребе. Генерално гледано без дилеме се може констатовати даје без обзира на то шта каже званична статистика износ месечних зарада у Србији изузетно низак – објашњава Павловић.
