Pročitaj mi članakNakon odluke Narodne banke Srbije da podigne stope obavezne rezerve banaka, može se očekivati da će poskupeti dinarski krediti, ocenjuje Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Народна банка Србије задржала је референтну каматну стопу на нивоу од6,5 одсто, али је повећала стопу обавезне резерве банака код Народне банке Србије на девизну основицу за по три процентна поена, на 23 одсто и 16 одсто за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године, у циљу смањивања инфлације, пише Нова економија.
Такође, повећани су проценти динарског издвајања девизне обавезне резерве за по осам процентних поена (на 46 одсто и 38 одсто за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године), као и стопе обавезне резерве на динарску основицу за по два процентна поена, на седам одсто и два одсто за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године.
Који ће кредити поскупети?
Светлана Поповић, професорка Економског факултета каже да је повећање стопе обавезних резерви мера рестриктивне монетарне политике којом се смањује проценат депозита који банке могу да користе за своје пласмане.
„Тиме се смањује расположива ликвидност банака (и кредитни потенцијал) и требало би да се повећа цена ликвидности односно новца којим банке међусобно тргују. Дакле може се очекивати раст домаћих водећих каматних индикатора (Белибор и Беониа), који су основа за одређивање каматних стопа на динарске пласмане банака. То значи да можемо очекивати да ће поскупети динарски кредити“, оцењује Поповић.
Према њеној напомени, стамбени кредити неће поскупети због ове мере, јер су доминантно везани за евро. Каматна стопа на хипотекарне кредите се формира углавном као шестомесечни Еурибор, плус одређена маржа.
„Камата на динарске кредите због ове мере може се повећати. Ти кредити чине око 16 одсто кредита које је привреда узела од банака (већином за ликвидност и обртна средства) и нешто више од 50 одсто кредита које су грађани узели од банака (доминантно су то готовински кредити)“, каже професорка Поповић.
За грађане који имају фиксну каматну стопу (то је око 62 одсто одобрених динарских кредита грађанима) на већ одобрене динарске кредите, неће бити промена каматне стопе. Дакле рата кредита који отплаћују ће остати иста. За грађане који имају варијабилну каматну стопу (на пример тромесечни или шестомесечни белибор плус одређена маржа), камата ће се повећати, дакле плаћаће нешто већу рату. Већа камата односно рата кредита ће бити код новоодобрених кредита, каже Поповић.
Колико се очекује повећање Белибора?
Пораст Белибора не би требало да буде драстичан, због велике ликвидности банака, каже она.
„Раст стопе обавезних резерви овде има доминантно за циљ да смањи динарску ликвидност банака која је повећана као последица прекомерне емисије новца и да на тај начин делује на обарање инфлације“, оцењује Поповић.
Према њеној напомени, питање је колико још има простора за повећање референтне стопе, висока референтна стопа гуши тражњу за кредитима и привреду, а угрожава и стабилност финансијских институција.
„Зато вероватно НБС прибегава другим мерама монетарног затезања које су фокусиране на повлачење ликвидности. У периоду од 2008. године до данас је веома је повећана количина новца у оптицају, а само у неколико месеци након избијања пандемије монетарни агрегат (М2) порастао је за чак 40 одсто. То је важан разлог зашто је инфлација почела да расте већ у 2021. години, каже Поповић.
Повећање обавезне резерве у банкарском сектору има за циљ враћање инфлације у границе циља у амбијенту изузетно високог вишка динарске ликвидности, саопштила је Централна банка.
Укупан процењени ефекат ослобађања обевезне резрве, на нивоу банкарског система је повлачење динарске ликвидности у износу од око 115 милијарди динара, док би ефекат на девизну ликвидност био готово неутралан (повлачење око 25 милиона евра), наводи се у саопштењу НБС.
На тај начин би високи вишкови динарске ликвидности у банкарском сектору (посматрани као збир пласмана банака код Народне банке Србије путем репо трансакција и депозитних олакшица) били смањени за око 20 одсто, али банке ће и даље располагати значајним износом слободних средстава за кредитне активности.
Обавезна резерва представља износ који су банке у обавези да положе на рачуне које је централна банка прописала за ову намену. Променама стопа обавезне резерве утиче се на смањење или проширење кредитног потенцијала пословних банака.
Народна банка Србије обавезну резерву користи као помоћни инструмент, односно онда када су исцрпљени ефекти осталих тржишних мера монетарног регулисања, објашњено је на сајту Народне банке Србије.
Таман смо помислили да су се цене некретнина скрасиле, кад оно: Квадрат скочио…https://t.co/hHxKAYQOvR
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 12, 2023
