Pročitaj mi članak
Недостатак новца може се надокнадити позајмицом од онога који има. Новац се увек позајмљује уз камату, камата је цена новца. Добити високу кредитну оцену, на пример ААА значи јефтино се задуживати, јасно је шта значи добити ниску оцену или бити проглашен ‘смећем’.
Финансијска криза 2007. почела је у САД-у због пуцања тзв. ‘Мехура од сапунице’ који је настао на тржишту некретнина. Рејтинг агенције дале су највишу оцену ААА управо том финансијском механизму који је довео до кризе.
Оне су обвезнице, које су првобитно имале ниске оцене, алкемијом, како каже Јозеф Стиглиц, претвориле и оцијениле са АА или чак ААА и након тога су банке, пензиони фондови, државе попут Исланда и остали покуповали те обвезнице. И управо су на оцењивању таквих обвезница, тзв. ЦДО обвезница, највише и зарадиле.
Однос рејтинг агенција и инвестиционих банака је комплексан. Оцењивање ЦДО обвезница донело је највећу зараду рејтинг агенцијама, те је постојао двоструки притисак да оцене буду што боље: с једне стране унутар рејтинг агенција на оне који су вршили оцењивање ис друге стране од стране инвестиционих банака на рејтинг агенције, јер банке су увек могле отићи код друге рејтинг агенције ‘таке тхеир буссинес сомевхере елсе’.
Након кризе многи су тврдили да оне треба да преузму одговорност за криве оцене које су давале, међутим рејтинг агенције се бране говорећи да њихове оцене нису ни за кога обавезујуће већ да оне само исказују мишљење. Истичући, управо, да исказују само мишљење оне су заштићене првим амандманом Америчког Устава.
Рејтинг агенције оцењују вредност државе или компаније које издају сопствене обвезнице. Оцена одређује висину камате по којој ће се нетко моћи задужити, а промене кредитног рејтинга утичу на кретања приноса обвезница на тржишту капитала. Кад се рејтинг агенције појаве са својим оценама јасно је зашто велика количина новца почиње или долазити или одлазити, зависно о оцени коју су нетом дале. Како се окреће рејтинг тако се окреће и капитал. Као такве јако су занимљиве онима који желе зарадити.
Три најпознатије рејтинг агенције познате као ‘The Big Three’ су Стандард & Пурс, Мудис Коорпорација ци Fitch Ratings. Прве две су искључиво америчке и оне доминирају, док трећа има своје седиште у Њујорку иу Лондону и њеној оцени се прибегава тек кад прве две дају различите оцене. Ове три агенције држе преко 95% тржишта и творе олигопол. Постоји још десетак других рејтинг агенција, али оне немају практично никакав утицај на тржиште.
Стандар & Пурс
Историја Стандар & Пурс сеже у 1860. када је објављена публикација Хенри Варнум Поор о историји жељезница и канала у САД-у, где је сажет приказ информација о финансијском и реалном стању железница. Хенри В. Поор са својим сином оснива фирму Henry V. Poor Luther Lee Blake 1906. оснива Стандард Статистицс Буреау, с циљем пружања финансијских информација о не-железничким предузећима. Године 1941. Поор анд Стандард Статистицс спојили су се у једну фирму под називом Стандард & Пурс Цорп. 1966. купила их је Тхе МцГрав-Хилл Цомпаниес. Крајем 90 ‘иу 2000’ годинама отварају канцеларије по целом свету. Ова рејтинг агенција доживела је највише критика, јер је пропустила да предвиди банкроте банака које су добиле високе оцене.
Мудис Kooрпорација
Џон Муди основао је 1900. Џон Муди & Kомпани и издао приручник који је обрађивао информације и статистике о дионицама и обвезницама финансијских институција, владиних агенција, сектора обрта, рударства, услуга и прехрамбене индустрије. Сломом берзе 1907. Моддијева фирма је пропала, али он се већ 1909. враћа на тржиште са новом фирмом и новом идејом да улагачима пружи анализе о стварној вредности. И при тој анализи користи словна обележја, која су остала до данас. 1970 ‘Мооди, као и остале рејтинг агенције почиње наплаћивати услуге рејтинга како улагачима тако и издаваоцима.
Fitch Ratings
Џон Ноулс Фич основао је 1913. Fitch Publishing Company. 1924. Фич уводи оцењивање од ААА до Д што је данас стандард у овом пословном сектору. Од 1990 ‘Фич рејтингс је имала неколико пословних спајања са сличним компанијама у Европи и Канади.
Основни модел који су сви користили, од када га је Џон Муди увео 1909, ослањао се на финансирања од улагача ‘инвестор паис’ модел, међутим 70 ‘година уведен је’ иссуер паис ‘модел. Ова новина поставила је питање о сукобу интереса.
Оваква се политика правда чињеницом да би издаваоци требали платити додату вредност коју објективна оцена, од рејтинг агенције, доноси њима самима на тржишту. Друго оправдање је масовна појава фотокопирних апарата, уз помоћ који су се приручници које су издавале рејтинг агенције могли јефтино и брзо умножавати.
Послују ли рејтинг агенције на слободном тржишту?
Влада САД-а је одредила три рејтинг агенције које дају своје оцене. Комисија за вредносне папире је 1975. препознала три наведене рејтинг агенције као Национално признате рејтинг агенције што значи да улагачи могу пратити одређену земљу или фирму и видети које су шансе повратка дуга, према ономе како их оцијене рејтинг агенције.
Често се управо уз однос банака и рејтинг агенција спомиње сукоб интереса, јер банке плаћају рејтинг агенције да им исте оцијене бонитет. Сукоб интереса спомиње се иу контексту власничке структуре самих агенција. У управи рејтинг агенција сједе челни људи неких од највећих америчких корпорација, који долазе из нафтног, фармацеутског и банкарског сектора. Стога се питање колико је заиста неутралан кредитни рејтинг који те агенције дају оправдано поставља.
Рејтинг агенције греше
Рејтинг агенције су погрешиле, што је на сва звона показала и криза из 2007. Међутим, оне су и пре гријешиле, на пример у случају Енрон Корпорације, америчког енергентског гиганта, који је банкротирао 2001, а нетом прије је био оцијењен од трију рејтинг агенција оценом ААА. Слична ситуација догодила се и са Lehman Brothers ‘.
Данас и даље њихове оцене утичу на креирање политике. Када се цела прича сагледа у целости јасно је да нису рејтинг агенције једини кривци за стање економије. Требало би споменути банке, али и инвестиционе фондове, финансијски штампу, регулаторне агенције, ревизорске куће и фирме за финансијско право, свима њима ово иде у корист.
Међутим и даље остаје чињеница да неки неизабрани економски стручњаци креирају судбину целих држава и њихових народа спуштајући рејтинг њихових обвезница у статус смећа. Последица тога је да капитал бежи из тих држава јер је тамо несигурно, људи губе посао и пада стандард. Након тога догађа се познати сценарио: протестира се, пале се барикаде, штрајка се, владе падају једна за другом, уводе се техничке владе састављене од бивших и будућих бирократа из тих или њима сличних финансијских институција и тако укруг, али проблем и даље остаје исти .
http://www.bbc.co.uk/news/10108284 26.12.2012.
http://www.standardandpoors.com/about-sp/timeline/en/us/ 26.12.2012.
http://finance.fortune.cnn.com/2011/08/06/u-s-downgrade-standard-poors/ 26.12.2012.
http://www.law.umaryland.edu/academics/journals/jbtl/issues/4_2/4_2_283_Hill.pdf 26.12.2012.
http://www.guardian.co.uk/commentisfree/joris-luyendijk-banking-blog/2012/dec/17/rating-agencies-bogeymen-william-j-harrington 26.12.2012.
http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2012/dec/17/ex-moodys-analyst-william-harrington 26.12.2012.
http://www.standardandpoors.com/about-sp/timeline/en/us/ 28.12.2012.
http://www.moodys.com/Pages/atc.aspx 28.12.2012.
http://www.investopedia.com/articles/bonds/09/history-credit-rating-agencies.asp#axzz2GNRb17Vd 28.12.2012.
http://www.guardian.co.uk/business/2011/aug/22/ratings-agencies-conflict-of-interest 28.12.2012.
http://pubs.aeaweb.org/doi/pdfplus/10.1257/jep.24.2.211 28.12.2012.
http://www.ftc.gov/be/seminardocs/091112crediratingagencies.pdf 28.12.2012.
http://campopulse.blogspot.com/2011/12/who-owns-ratings-agencies.html 28.12.2012.
http://ecopoliticstoday.wordpress.com/2012/02/14/powers-behind-the-credit-ratings-agencies/ 28.12.2012.
http://boombustblog.com/index.php?option=com_k2&Itemid=200079&id=5939&lang=en&vi ew=item 28.12.2012.
http://www.mcgraw-hill.com/ 28.12.2012.
http://web.efzg.hr/dok/FIN/abajo/45-57.pdf 28.12.2012.
(Адванце)
