Pročitaj mi članakZa godinu dana hrana u Srbiji poskupela je 24,6 odsto, kaže zvanična statistika. Novčanici kažu da je sve skuplje i skuplje.
Поједине намирнице коштају и неколико пута више него у земљама Европске уније. Грађани, или купују мање, или на акцијама. Те акције понекад се заврше као оне у Лидлу.
Прошле седмице – туча за јефтине ћевапе.
Битка за храну настављена је у Лесковцу, борбама за свињску плећку од 400 динара.
„Зашто само тог дана траје та ниска цена? Да ли је могуће да се зарада на основним прехрамбеним производима може мерити са оном зарадом рецимо на козметици, хемији и тако даље? Разумемо да трговци и произвођачи треба да зараде, али немојте тамо где не морате“, каже Зоран Николић из Националне асоцијације потрошача Србије.
Ко и колико мора да заради на уљу, маслиновом? У Србији 750 мл кошта 20 евра, дупло више него цео литар у Хрватској и седам евра више него литар истог маслиновог уља у Црној Гори.
Упоређивали су купци цене на друштвеним мрежама. Ми смо проверили.
Заиста, 750 мл маслиновог уља кошта 2.399 динара. Зато смо купили мање, од пола литра, које на акцији кошта нешто више од хиљаду динара, али узели смо последњу флашу. Јер и грађани се тако сналазе. Купују мање, и на акцији.
Питали смо купце – како преживљавају поскупљења хране?
„Јако лоше, искрено. Јако лоше. Надам се да ће плате бити веће“, рекла је једна саговорница Н1.
„Преживљавамо. Не знам, мање једемо“, казала је друга.
На питање на чему се штеди највише, једна грађанка одговара – на свему, али на храни највише.
„Штедимо колико можемо. Гледамо шта је на акцијама“, каже једна жена.
„Видите да се преживљава, сад како, то не умем да објасним. Стварно мало је необјашњиво“, казала је друга суграђанка и додала – потребан је чаробни штапић.
Чаробњаке од купаца направили су трговци и њихове марже, сматрају у удружењима за заштиту потрошача.
„Иако живимо у развијеној тржишној економији ово све што видимо су последице договорне економије. Дакле, не можемо разумети да у свим маркетима у Србији, говорим о водећим маркетима, сви ти производи коштају готово исто“, говори Зоран Николић.
Неки производи коштају и неколико пута више него у земљама Европске уније.
„Имали смо ових дана оно поређење пиринча, рецимо Словенија – Србија. Тај пиринач се не производи ни тамо ни овде, увози се из треће земље, а тамо је значајно јефтинији него код нас. Очигледно је да држави одговара овако нешто, трговцима наравно. Ја у овом тренутку не видим никакву борбу против инфлације. У земљама региона се нешто и дешава, код нас апсолутно ништа“, каже Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива“.
Код нас инфлација остаје двоцифрена, док је у еврозони и Сједињеним државама пала на 6,9, односно шест посто. Од званичне статистике грађанима је важнији показатељ новчаник.
„Говоре да је поскупило нешто 15, а нешто и до 10 посто. А ви можете видети оно што је поскуплело 100 посто. Црни лук на 200, 130 посто. Најбаналнија ствар“, каже један суграђанин.
„Једини одговор који ми као потрошачи можемо дати јесте да престанемо да купујемо такве производе“, говори Зоран Николић.
„Овде не постоји ништа сем тога што ми критикујемо на друштвеним мрежама и тако даље. Докле год је тако, ни држава ни трговци неће имати подстицаја да ураде било шта што би грађанима ишло у прилог“, каже Дејан Гавриловић.
Држава је прекомерном потрошњом подстакла инфлацију, док је Народна банка закаснила са реакцијом, сматрају економисти. И зато, док у Европи и Америци инфлација пада, у Србији пада стандард а цене и даље расту.
Почело потписивање петиције за слободу Дејана Златановића – Потпиши и ти! https://t.co/g70j6ToYFh
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 14, 2023
