Прочитај ми чланакУпрскос мајским протестима, вишедневним блокадама саобраћајница и преговорима са Министарством пољопривреде и Владом Србије, пољопривредници овог новембра поново излазе на улице, јер њихови захтеви ни пет месеци касније – нису испуњени.
Већински састав Уједињених удружења пољопривредника Србије донео је одлуку да ће протестовати 13. новембра, а скуп је за територију целе земље пријављен Министарству унутрашњих послова.
Протесте ће водити удружења која су учествовала на протестима одржаним у мају, након чега је потписан споразум са Владом Србије, а чије тачке до данас нису испуњене.
У предводнике спадају Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, „Наше млеко“, Удружење пољопривредних произвођача Суботице, Спас и опстанак сточара Западне Србије, Савез удружења пољопривреника Баната, Произвођачи млека Шумадије и Поморавља, Удружење пољопривредника Арадац.
Ипак, иако су из Иницијативе саопштили да је удружење СТИГ избачено због састанка са Министарством 20. окробра, наводећи да се договор са њим не може карактерисати као договор са седам потписника споразума из маја, Недељко Савић из СТИГ-а каже за наш лист да ово удружење и даље подржава захтеве пољопривредника, те ће зато учествовати у протестима.
„Нисмо једни против других, сви захтевамо боље стање у пољопривреди. Подржавамо протесте, и прикључићемо се када буду одржани“, истиче Савић.
Што се тиче тачног плана по питању блокаде саобраћаја, пољопривредник Стојан Станков из Фаркаждина каже за Данас да ће детаљи бити познати након састанка, заказаног за 10. новембар у 20 часова – када истекне рок за одговор Владе и Министарства пољопривреде.
Војислав Малбашки из Савеза удружења пољопривредника Баната, такође напомиње да ће се удружења на овом састанку договорити како даље да делују, али да од протеста неће одустати до даљњег.
„Свакако да идемо у протест до испуњења захтева. Надамо се разумевању грађана и трудићемо се да што мање да их малтретирамо, јер су у истим проблемима као и ми – у борби за егзистенцију“, поручује Малбашки.
Што се тиче буџета за 2024. годину који је недавно усвојен у Скупштини, пољопривредници траже да субвенције по хектару за биљну производњу буду 35.000 динара, и то најкасније до 31. марта. Такође, траже да премија за млеко износи 19 динара по литри и да субвенционисани кредити у току целе наредне године буду са каматом од један одсто којим се могу и рефинансирати постојећи кредити, и на крају захтевају брисање пољопривредника из кредитног бироа.
Они захтевају од надлежних и да подстицаји за приплодне млечне краве износе 40.000 динара по грлу, да једнократна стимулација за одгој јуница на преласку у категорију приплодне краве буде 100.000 динара, да се укину ограничења од 19 грла говеда за конкурс набавке опреме за сточарску производњу.
Уз наведено, да стимулација за одгој това јунади домаћих раса буде 25.000 динара по грлу, као и решавање проблематике дугова и налажење решења за измену Закона ПИО за пољопривреднике.
Осим новчаних подстицаја, паори траже и системске мере и успостављање робног тржишта. Како је седам потписника навело у одговору Влади Србије, пољопривредници траже законско решење уређења робне берзе, по узору на берзе у развијеним европским државама.
Става су да би оне обезбедиле свим члановима да равноправно и под једнаким услобима износе и прихватају понуде за куповину и продају производа.
Поред тога, истичу да је приотитет увести робни запис и јавна складишта. Како појашњавају, робни запис би био доказ власништва над количином и квалитетом ускладиштеног пољопривредног производа, али и обавезе јавног складишта да чува и на захтев имаоца робног записа изврши предају пољопривредног производа. Осим тога, према њиховим речима, могао би се искористити у банци као средство обезбеђења и на основу њега подићи кредит, а њиме би се могло и трговати.
Тај робни запис добијао би се од лиценцираног складиштара од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине, који би на тај начин стекао статус „јавног“ складишта, али само терминолошки. На тај начин, напомињу, препознаје се испуњеност минимално прописаних услова јавног складишта, а складиштар добија могућност да за ускладиштену робу изда оставиоцу робе, односно поменути робни запис.
Подсећамо, предлогом буџета за 2024. годину дуплирана су давања по хектару, са 9.000 на 18.000 динара, увећане су субвенције за козе, јарчеве, овце и овнове са 7.000 на 10.000 динара, као и субвенције по кошници са 800 на 1.000 динара.
Повећане су и субвенције за квалитетне приплодне млечне краве са 25.000 на 40.000, премије за млеко са 10 на 15, али је министарка Јелена Танасковић, према њиховим захтевима, обећала 19 динара по литру.
„У предлогу су наведени минимуми за исплату па је, што се млека тиче, као минимум који држава треба да исплати било 10 динара, а сада је у закону 15 динара а заправо ћемо исплаћивати 19, јер остављамо простор да ако буде новца исплатимо и више. Зато су предлогом закона заправо ограничене гарантоване, минималне вредности које ће држава дати“, рекла је Танасковић уочи усвајања буџета.
Осим тога, обећано је да субвенције за крмаче уместо 15.000 буду 18.000, за кокошке лаког типа уместо 100 износиће 140 динара, а за кокошке тешког типа 100 динара. Такође, предложено је повећање обима и површине обрадивог земљишта која ће се од следеће године субвенционисати, са 20 на 100 хектара.
На који начин да поступите ако вам је „ускраћен“ радни стаж при обрачуну пензијеhttps://t.co/5D77jL188u
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 10, 2023
