Pročitaj mi članakLondonski sud za međunarodnu arbitražu, u maju ove godine, doneo je presudu prema kojoj je Železara Smederevo dužna da plati odštetu u iznosu od 12,4 miliona dolara plus pripadajuće kamate, firmi Petera Kamaraša HPK Menadžment, koja je od marta 2015. do polovine 2016. upravljala smederevskom Železarom. HPK je od Arbitražnog suda tražio da država Srbija, kao tadašnji vlasnik Železare, zajedno sa Železarom plati odštetu, ali je sud u Londonu odlučio da je dužnik samo Železara.
Ипак, с обзиром на чињеницу да је држава Србија априла 2016. године продала највећи део имовине Железаре кинеском Хестилу, поставља се питање да ли је ипак држава заправо та која ће морати на крају да испалти одштету фирми ХПК Менаџмент што траже и Камарашови адвокати пред судом у Вашингтону.
У уговору који је Србија потписала са кинеском компанијом Хестил, у члану 10 између осталог се наводи да продавац (држава Србија) прихвата да обештети и надокнади било које обавезе настале из власништва или коришћења јединственог продајног пакета пре датума закључења трансакције. Имајући у виду ову клаузулу уговора и чињеницу да се одштетни захтев фирме Петера Камараша односи на период пре уласка кинеске компаније у Железару, може се закључити да ће исплата одшетете бити обавеза државе.
Наиме, споразум о професионалном управљању Железаром у марту 2015. потписали су Влада Србије, холандска фирма ХПК инжењеринг, ћерка фирма ХПК менаџмент, и Железара Смедерево.
Међутим, након што су 18. априла 2016. Железара Смедерево и кинески Хестил потписали приватизациони споразум по ком је кинеска фирма купила одређену имовину Железаре – Србија раскида уговор за ХПК Менаџментом. Тај уговор је остао под ознаком тајности, те грађани Србије не знају шта су биле обавезе државе, а шта менаџмента, да ли је менаџмент испунио те обавезе и колико су коштале његове услуге.
Адвокати Петера Камараша, како се наводи у документу до ког су дошли новинари Инсајдера, тврде да је раскид уговора изведен на незаконит начин уз „фабриковане разлоге за раскид уговора, а све како би Србија избегла да плати подносиоцима захтева милионе долара који је требало да буду плаћени по основу приватизационог бонуса, као и на основу договорених накнада за управљање“.
Да је дошло до незаконитог раскида уговора и да би Железара требало да исплати новац фирми ХПК Менаџмент потврдио је и Лондонски суд за међународну арбитражу у мају ове године.
Андреас Фришнехт, амерички адвокат који заступа фирме Петера Камараша у спору са Железаром и државом Србијом, каже за Инсајдер да је одлука суда у Лондону потврдила да “ништа није било спорно у начину на који је ХПК Менаџмент управљао Железаром” те да је одлука потврдила и право које ХПК по уговору има на приватизациони бонус за продају компанијске имовине Хестилу”, рекао је он.
“Србија се сада крије иза фиктивне фирме како би избегла плаћање овог досуђеног износа”, каже Фриштнехт за Инсајдер.
Сам арбитражни процес против Србије и Железаре Смедерево у Лондону је започет 5. августа 2016, а покренуо га је ХПК Менаџмент позивајући се на клаузулу 17 уговора са Железаром и Републиком Србијом, у коме се наводи да ће управо Лондонски суд за међународну арбитражу одлучивати о свим потенцијалним споровима.
Ипак, ХПК Менаџмент до данас није добио тражени новац од Железаре због чега су адвокати Петера Камараша овог понедељка пред судом у Вашингтону против државе Србије и Железаре поднели захтев да се изврши одлука арбитражног суда у Лондону. Такође, од америчког суда су, према документу који поседује Инсајдер, додатно тражили да обавеже државу Србију да се укључи у плаћање дуга, тврдећи да је Железара све време била “потпуно и директно у власништву и под контролом државе Србије”.
Због свега наведеног, новинари Инсајдера послали су следећа питања Влади Србије и Министарству привреде:
Ко ће да плати вишемилионски дуг Железаре према фирми Петера Камараша?
Ако држава Србија на крају буде плаћала дуг по одлуци Лондонског суда за међународну арбитражу, када ће тај дуг бити исплаћен?
Због тајног уговора Министарство против министра
О томе колико је држави стало да уговор између ХПК Менаџмента, државе Србије и Железаре Смедерево остане тајан сведочи и податак да је Повереник за информације од јавног значаја неколико пута казнио Министарство привреде због тога што га нису објавили, док је Министарство за државну управу и локалну самоуправу против тадашњег министра привреде Жељка Сертића чак поднело прекршајну пријаву – прву такву пријаву против једног министра.
