Pročitaj mi članak
“Опет ови пензионери! Куд се гурају кад људи иду на посао?!” Ова реченица се може чути у градском превозу и у седам ујутро, и у девет, али и у 11 пре подне. За нервозне, ужурбане службенике или ђаке који касне у школу, стари су увек баласт – и у зору, и у пет по подне.
Они као да заборављају да су скрушено, десетог дана у месецу, пришли својим најстаријим укућанима да узму паре за ужину или цигарете, док не дође плата или џепарац.
Сличне сцене могу се видети и у домовима здравља. У редовима код картотеке најчешће су – опет стари. Као да им тамо, по природи ствари, није место.
– И Хитна помоћ прво пита колико имам година. Кад чује 85, неће да дође, чак ни кад кажем да ми је притисак скочио на 230. Кажу: “Попијте ‘нифелат’ или ‘ласекс’” – каже бака Смиља из београдског насеља Жарково.
Њене вршњакиње тек ретко дочекају ред за операцију кука или колена, јер им се име на листама чекања “вуче” по две-три године. Једној је чак била потребна операција ока, јер су јој ослабили сузни канали, па су сузе лиле саме од себе, остављајући временом болне бразде по образима. Лекари су јој љубазно објаснили да она са својим годинама не би издржала операцију, док су у приватној клиници били много предусретљивији, али су јој тражили 1.000 евра по оку!
Наравно да има и оних светлих примера, када кардиохирурзи, пуни ентузијазма, особи од 82 године замене срчане залиске и продуже јој живот.
Терет или равноправни чланови друштва? Шта су стари у овој земљи? За чак пола милиона породица у Србији, пензионери и њихова уредна, иако смањена примања, једини су извор прихода! Зашто онда стари масовно у анкетама изјављују да се осећају дискриминисано, изоловано, напуштено и немоћно?
Србија је, како показује званична статистика, у групи од пет “најстаријих” европских држава, раме уз раме са Италијом, Немачком, Бугарском и Шведском. Удео становништва старијег од 65 година је, према попису из 2011, достигао шестину укупног броја становника! Укупно имамо 1.250.316 грађана старијих од 65, а разлика у корист већег броја жена у односу на мушкарце расте са годинама живота.
Највише је оних између 70. и 74. године, али константно, из године у годину, повећава се група старијих од 80, која се рачуна као посебно осетљива. У укупној старачкој популацији, они данас чине нешто више од петине. Занимљиво је да је 1950. године живело укупно 235.000 људи старијих од 65, а да је само број старијих од 80 на последњем попису достигао 258.000!
– Демографске пројекције указују на то да ће се у периоду до 2050. године смањити учешће радно способног становништва између 15 и 64 године и повећати удео најстаријих, преко 80. Они ће у укупној популацији старих чинити више од четвртине – кажу у Републичком заводу за социјалну заштиту.
Још тужније је да сваки пети стари човек у Србији живи потпуно сам (278.121 или 22,24 одсто). То су, махом, жене.
Стари не би смели да буду баласт у друштву јер су они изградили ову земљу, подсећа Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине:
– Наравно да стари, баш као и већина људи у друштву, тешко живе, али је исто тако чињеница да неретко сви укућани живе од њихове пензије. Зато би наши најстарији волели да однос према њима буде хуманији и љубазнији, посебно у здравству.
По Нади Сатарић, из удружења “Амити”, теза да су стари терет у дртуштву произашла је из понављане приче да се 40 одсто примања запослених одваја за пензије.
– То је погрешна поставка јер су данашњи стари некада одвајали за пензије својим претходницима. Захваљујући њиховом раду изграђене су зграде, четири одсто дохотка ишло је за изградњу станова, стадиони, путеви. Цело друштво почива на међугенерацијској солидарности. Осим што пола милиона породица живи од пензија, и то по три генерације – и деда, и отац, и син, стари дају свој допринос и чувањем деце, кувањем, волонтерским радом у Црвеном крсту и другим организацијама – каже Сатарић.
Однос младих према старима зависи од онога што девојка или младић понесу из куће. Они који су вулгарни и бахати, такви су обично и према својим родитељима, бакама, декама. Таквих је, сматра наша саговорница, нажалост, све више. Такође, све ређе видимо да неко устане старијем у аутобусу.
Старији од 65 неретко су и сиромашни. Тачније, велики број њих је на корак до сиромаштва, или, како се то званично зове, у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Као граница сиромаштва узима се месечни приход од 13.188 динара. Нешто више од 450.000 пензионера има пензије мање од овог износа, а половина њих су пољопривредни пензионери.
Ипак, најугроженији су они који немају никакве месечне приходе, а притом немају ни наследнике који би бринули о њима, или су им и наследници социјално угрожени. Изван пензионог система је 240.000 старих. Од тога, изузетно угрожених има око 100.000.
Мало боље живе они који имају пензије веће од 24.000 динара. Али, таквих је само девет одсто.
КРАЋЕ ЖИВИМО
Очекивано трајање живота у Србији је за пет година краће од просека ЕУ и међу најнижим је у Европи. Износи 74,1 годину, док је, рецимо, у Хрватској 77. У болничком лечењу старих недостају геријатријске и постеље за палијативну негу и лечење. У удаљеним сеоским срединама недостаје здравствени кадар, што отежава приступ лекарским услугама.
Стари се доминантно ослањају на породицу при решавању свакодневних проблема, а далеко мање на институције. Свака пета особа старија од 65 има потребу за неком од услуга помоћи при свакодневном функционисању. Сервис помоћи у кући, који финансира држава или локална самоуправа, развијен је у 100 општина, а користи га тек око један одсто старих.
(Вечерње Новости)
