Pročitaj mi članakKupci u Srbiji moraju da izdvoje sve više novca za one najosnovnije životne namirnice, a istovremeno, marže velikih trgovinskih lanaca su astronomske, pa oni i u kriznim vremenima uspevaju lepo da zarade. Međutim, trgovci tvde da nije tako i da se njihovi marketi nisu obogatili, već da su zaradili manje u odnosu na troškove poslovanja koji su vrtoglavo rasli. Ekonomisti i predstavnici potrošačkih udruženja sa kojima smo razgovarali, ipak, nemaju dilemu - ima prostora za smanjenje marži, a samim tim i za jeftiniju kupovinu u prodavnicama.
Млеко, уље, кекс, какао намаз – то су неки од производа који су део стандардне понуде маркета у суседној Црној Гори. Један од њих, млеко „Моја кравица“, у Србији кошта између 150 и 155 динара. Исти произод се у црногорским маркетима продаје за 1,09 евра, што је нешто мање од 130 динара. Како је у питању млеко које се производи у Србији, јасно је да црногорски трговачки ланци имају веће трошкове – транспорт је дужи, мора да се плати царина, као и таксе за увоз.
А ипак, потрошачи у Црној Гори пролазе повољније. То значи једно – марже, односно зараде трговачких ланаца, у Србији су астрономске.
Шта на то кажу трговци?
Групација трговаца прехрамбеним производима на велико и мало Удружења за трговину Привредне коморе Србије саопштила је да је просечна стопа нето добити сектора малопродаје у Србији око 2,8 одсто.
Како кажу, то је вишеструко ниже у односу на остале учеснике у ланцу снабдевања.
Трговци такође кажу да је просечна стопа нето добити малопродаје нижа и у односу на значајан раст оперативних трошкова пословања, у које спадају зараде, струја, гориво, закуп, одржавање и други трошкови.
А шта је заправо истина?
Иако су марже трговинских ланаца пословна тајна, па потрошачи заправо ни не знају колико од једног млека или килограма меса “остаје” маркету, стручњаци су сагласни у томе да су оне превисоке. Такође, чак и када трошкови пословања расту, трговци су и даље “у плусу”, иначе не би ни пословали. Дејан Гавриловић из Удружења потрошача “Ефектива” на једноставном примеру објашњава како трошкови пословања утичу на зараде трговаца.
“Ако ја као трговац купим неки производ за 100 динара, а продам га за 150, мени остаје 50 динара. Онда рецимо да су од тих 50, пет динара трошкови које имам. А потом се деси да мени трошкови пословања порасту за 100 одсто, дакле више нису пет, него 10 динара. Ја раније јесам зарађивао 45 динара по производу, а сада зарађујем 40, али и даље нисам у минусу”, каже Гавриловић за “Нову”.
Да није тако, објашњава Гавриловић, нико не би пословао. Истог је става и професор Економског факултета др Љубораг Савић.
“То поређење добити и раста трошкова пословања није реално. Реално је да расту трошкови пословања, али расте и добит – можда спорије, али расте. Дакле, можда марже јесу нешто ниже, али далеко од тога да ће трговински ланци пропасти. У временима овакве кризе, фирме по Европи се гасе, а трговцима је овде проблем што ће уместо 30-40 одсто, имати зараду од 10-15”, каже Савић за “Нову”.
Такође, Савић на помиње да трошкови пословања раст свуда, а да су у Европи они свакако виши него у Србији.
“Примера ради, у Европи су већи трошкови ренте, а поготово трошкови зарада за запослене”, каже саговорник.
Он такође напомиње да није спорно да трговински ланци у читавом свету послују лошије него пре пет година, али да нико не ради “у корист своје штете”. Чињеница је, додаје, да и те како има простора за смањење маржи.
И Народна банка демантује трговце
Према подацима Народне банке Србије, трговинске марже групе од пет највећих малопродајних ланаца робе широке потрошње, веће су биле у 2022. у односу на 2019. годину – за чак 36,6 одсто, а стопа се, додатно, константно повећава.
Ако Милован Бркић умре у затворуhttps://t.co/97lKCh2pxF
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 24, 2023
