Pročitaj mi članak
Златна грозница поново тресе свет… Не само зато што су залихе нафте ограничене, него и зато што је вредност националних валута врло нестабилна у условима савременог света. Копа се испод воде, тамо, сматра се, има највише злата. Јапанци копају и испод канализације, нису гадљиви, кад је о злату реч…
Треба имати на уму и чињеницу да већина банкара са Вол Стрита штампа новац без покрића, јер некадашња светска економска велесила нема довољно златних резерви. Тако је данас злато поново на цени. Сматра се да у Европи са највећим залихама златних руда располажу Русија, Шпанија и Шведска. Можда би се тиме донекле дала објаснити вишедеценијска настојања САД и НАТО да дестабилизују Русију и створе у њој марионетску владу. Као и непрестано, а сада већ и активно, потенцирано питање отцепљења Каталоније од Шпаније, како би се последња дестабилизовала?!… Како би се поставила марионетска влада, која би „несебично“ поделила своја злана налазишта с Америком?
У последњих пар година се као „земља која лежи на злату“ помиње и Србија. Уместо српских медија, хрватски Јутарњи лист је пре 7 месеци објавио шокантну вест да је геолог Трајче Тончић у најсиромашнијом општини у Србији, Трговишту пронашао златну жилу вредну 19 милијарди долара – под насловом „Сви ћемо пливати у богатству“. Можда би се то стварно и десило да смо нека друга земља, да се некако другачије зовемо, а не Србија. Бор и околина су 80-их година 20.века имали 20.000 људи запослених у рудницима, односно свака трећа особа је радила у неком руднику, што је отприлике сваки мушкарац – хранитељ породице. А данас?!…
Највеће познато налазиште златне руде представља рудник Леце, дојучерашње власништво српског милијардера М.Богићевића. Да ли зато што је заиста користио 42 незаконито му одобрена кредита „Привредне банке Београд“ или зато пто је био пријатељ Бориса Тадића и финансијер његове странке, тек М.Богићевић је у време Вучићеве власти завршио у затвору, а у међувремену је рудник уступљен фирми „Life Stone Capital” из Дубаија. Случајно, у том граду Вучић има највише пословних партнера и „пријатеља“.
Ако је веровати Богићевићу, фирма има само једног запосленог, оснивачки капитал јој је само 1 евро, не плаћа ни рудну ренту, ни струју, а ни дуг добављачима. Богићевић, према писању штампе, јесте имао робовласнички однос према запосленима, али у случају са арапском фирмом нешто заиста јако „смрди“. Какав је интерес државе Србије у овоме, ако арапска „фирма“ само увећава дуг?! Зар држава Србија није могла претворити рудник злата у свој економски адут, зар рудник није могао бити друштвено добро, барем делимично? Зар, уместо улагања у нпр. нове превремене изборе, држава Србија није могла улагати у ископавање злата и на тај начин повећати своју солвентност, односно одагнати црне облаке изнад неба Србије у виду непрекидне претње банкротством?! Зашто морамо непрекидно стрепити од нових отпуштања, смањења плата и пензија, од агоније која пола Србије води у криминал, а пола у аутодеструкцију и самоубиства?!?
Иван Нинић из Центра за владавину права је за лист „Курир“ изјавио да је кључно питање да ли уопште дубајски наводни власник стоји иза конкретне фирме, те да би у расветљавању овог питања помогло, ако би се сазнало ко је пружалац консултантских услуга. Другим речима – пратити трагове новца! Но, није јасна улога шефа Вучичевог кабинета на састанку, на којем је рудник предат у закуп компанији из УАЕ, како се наводи у „Курировом“ чланку из фебруара ове године.
Да све буде горе, новооткривена налазишта, односно руднике злата и бакра у околини Бора (њихов број није конкретизован у медијима) купују такође две стране фирме, једна америчка, а друга британско-аустралијска. Укључила се и трећа, канадска компанија, која осим истраживања у околи Бора, истражује и локалитет у околини Зајечара (село Николићево). На овом другом локалитету почетни ресурс процењен је на количину од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, чија је вредност око 18 милијарди долара. На истом локалитету се настављају истраживања, јер је ту пронађена и најбогатија бушотина на свету, где је садржај злата невероватних 50,3 грама по тони руде. Како пишу у Хрватској, златна грозница нам је довела и јапанске трагаче за златом… И биће их још, нема сумње. Кад смо већ „наизволте“!
Није ли убирање рудне ренте од странаца и отварање пар стотина радних места смешна добит за државу у односу на добит у злату, коју би Србија могла непосредно и дугорочно остваривати?! Чак и ако, претпоставимо, осим Богићевићеве фирме, немамо ниједну другу компетентну за овакву врсту радова, зар није било могуће – на име огромног дуга Богићевића – запленити његову опрему и ангажовати запослене, који су радили код овог послодавца?! Или је неко (ко се „уградио“) више мислио на приватни интерес, него на опште добро и дугорочни национални интерес, учинивши услугу сумњивој дубајској фирми, која има једног-јединог запосленог и један евро оснивачког капитала?! Зашто толико волимо бити туђи поданици, често се питам? Стара, вековна навика, или је нешто друго у питању?… Лични интерес, који је изнад свега?!
Овако ћемо, осим рудне ренте (коју, судећи по случају рудника Леце, страни закупци имају тенденцију да плаћају према својој доброј вољи!), једино осетити негативне последице у погледу екологије, јер је познато да технологија вађења бакра и злата има врло еколошки неповољан пропратни ефекат. Посебно то важи за рад топионица бакра. Не би нам то толико тешко пало, ако бисмо знали због чега се жртвујемо и ако бисмо имали довољно новца у државној каси (од остварене „златне“ добити) да угроженим становницима поменутих локалитета обезбедимо евентуално измештање, као и одговарајућу опрему за заштиту околине. Јер, концентрација сумпор-водоника у ваздуху већ сада опасно угрожава и здравље становника околних места, и њихове приносе, а изазива и помор рибе.
Да смо се сами латили овог уносног посла, вероватно би преостало пара и за заштиту животне средине, а овако… Чекаћемо да нам се странци смилују и да можда баце неку милостињу на екологију. Колико наш премијер брине о здрављу нације и квалитету њеног живота говори и податак да је, дошавши на власт, укинуо све установе и тела, чији је задатак била брига о заштити животне средине. Сумњали смо да ово има везе са НИС-ом, али прави разлог ове чудне и деструктивне одлуке је спонтано управо сада и овде, чини се, и разоткривен.
Извор: Србин.инфо – Соња Павлова
