Pročitaj mi članakBanke u Hrvatskoj počele su u ugovore o stambenim kreditima da ubacuju stavke kojima dužnike obavezuju na plaćanje budućih poreza koje država propiše bankama.
Иако таква обевеза са корисником кредита нема никакве везе, то није спречило банке да у новим уговорима своје могуће будуће обавезе унапред пребаце на леђа дужника, пише у колумни за Индеx.хр Александар Хатзивелкос.
Пре три седмице, хрватско удружење Франак је отвореним писмом Влади, Министарству финансија и Хрватској народној банци, упозорило како Загребачка банка, Привредна банка Загреб и Сплитска банка у своје уговоре уграђују такву одредбу, пише он.
Ове недеље је пак Загребачка банка, након бројних приговора, почела упознавати своје клијенте како не одустаје од спорног чланка, те ако клијенти сматрају да су тим чланком противзаконито доведени у лош положај – могу је тужити.
“Дакле, банка поновно према грађанима наступа с позиције силе, знајући да се просечни грађани не могу финансијски упустити у дугогодишње парничење”, пише он.
Како упозорава, банке су протеклих деценија интензивно злоупотребљавале све инструменте које су могле користити како би максимално извукле додатну зараду преко леђа својих клијената. Зараду какву на уређеним тржиштима западне Европе не могу ни сањати.
“Фамозни „швајцарац“ је постао проблем заправо зато јер је курс нарастао превише, па су финансијске игрице око пласмана таквих кредита постале превише видљиве, и погодиле су превише људи. Па потом каматне стопе које су годинама једнострано мењане, те које су судским одлукама проглашаване ништавнима (а по којима су банке још увек у претплати у милијардама куна). Затим једнострано везивање каматних стопа уз историјско ниске референтне каматне стопе и изузетно високе фиксне марже, што је још једна финансијска бомба која откуцава. Ах да, да не заборавимо поменути, и тај је једнострани потез банака редом проглашаван противзаконитим у поступцима пред прекршајним судовима”
И коначно, најновији додатак овој палети израбљивачких потеза – члан уговора којим се у тишини свој будући финансијски ризик покушава пребацити на леђа дужника.
“Оно што је најгоре у целој тој причи, јесте чињеница да параметри тог ризика никоме нису познати. Колики би могао бити евентуални износ пореза на активу банака? Нема тог одговора. Ако се ради о порезу од само 1%, опет је питање на који би начин банка провела пребацивање те финансијске обавезе на терет дужника”, пита се аутор коментара.
Сам раст каматне стопе кредита од једног постотног поена по тој основи, врло би лако могао представљати раст ануитета од 500 куна.
И тако, док банке полако али сигурно граде нови „швајцарац“, оправдано се запитати што по том питању ради држава? Зар није боље спречити него лечити?
На жалост, од премијера, који је с тек додељеним мандатом за слагање Владе, пре него ли је изрекао иједну сложену реченицу упућену грађанима, прво отрчао на затворени састанак управо са власницима тих истих банака, тешко је очекивати заштиту. Министар финансија је тренутно презаузет припремом продаје свега што имамо по 9,99 да би се бавио таквим тричаријама.
“Што нас, нажалост, оставља само са Хрватском народном банком. Зашто нажалост? Па док су централне банке у другим, финансијски уређеним тржиштима, попут аустријског, реаговале на финансијске токсичне производе, на крају их забранивши, ХНБ има добро уходану праксу – неделовања. Тако је и данас. Уместо да је ХНБ већ извршила надзор, утврдила (не)законитост, покренула системско информисање потрошача о новим финансијским ставкама које им се припремају, или недајбоже наложила укидање такве праксе, ХНБ не ради ништа. Промениће ту и тамо неке куне у евре или обрнуто, како би одржала курс, а за остало – снађите се сами. Њима ће десетине тисућа куна месечних плата тако и онако капнути у џеп. Без обзира на то како ће се у банкарском дивљем западу провести грађани.”
“Због тога је изузетно важно да сами грађани буду што више информисани и свесни туђих обавеза које им се покушавају свалити на леђа. Није им доста да плаћамо двоструко више камате на стамбене кредите од остатка Европе. Није им доста ни дебело наплаћивање додатних накнада, макар су у европским земљама неке од њих већ проглашене неоснованима и противзаконитима. Сада би још хтели да ћутке преузмемо на себе и њихове финансијске обавезе у будућности. Који је то безобразлук.”
“Зато, памет у главу. На тржишту постоје кредитни уговори којима се не вежете на плаћање будућих обавеза банке. Не будите овце, и потражите их”, пише Александар Хатзивелкос.
