Pročitaj mi članak

NEDOVOLJNA KONTROLA ROBE NA PIJACAMA: Otrov vreba sa tezge

0

Da li se dovoljno kontroliše korišćenje hemijskih preparata u poljoprivredi. Stručnjaci: Nedovoljna kontrola robe na pijacama.

1

Најсигурнија сам кад купим на пијаци, домаће је, и нема отрова! Ова реченица, која се често може чути, како упозоравају стручњаци, нажалост, далеко је од истине. Управо воће и поврће са пијаце може да буде врло опасно, јер систем контроле средстава за заштиту биља најчешће затаји управо – на тезгама.

Инспекција, како објашњава Светлана Јовичић, која се пословима заштите биља бави у стручној служби Пољопривредне станице „Нови Сад“ нема довољно капацитета да свакодневно контролише робу на пијацама, тако да је контрола третмана пестицидима и хербицидима препуштена самим произвођачима и њиховој савести.

СТАВИ МАЛО ВИШЕ…

– Многе моје старије комшије и даље не читају шта пише на амбалажи средстава за заштиту, него је сипају „одокативно“, онако као што су им то очеви и деде радили, уз обавезну опаску „стави мало више, да боље делује“ – прича Марко Симетић, ратар из Старе Пазове.
– Мени, ипак, није тешко да прочитам како се средства примењују, а волим и да, посебно у зимским данима, кад нема много посла, послушам предавања, па и упитам у пољопривредној апотеци, или саветодавној служби, како примењивати средства за заштиту, а и има ли ефикаснијих средстава од оних која сам раније користио…

Сам промет и продаја пестицида у Србији, како наводи Јовичићева, дефинисани су у складу са прописима ЕУ, а увозници ових препарата – пољопривредне апотеке и стручне службе – ту су да пољопривреднике квалитетно едукују о томе како се поједини препарати које користе у заштити својих усева и засада примењују.

– Увозници средстава за заштиту и сами посећују озбиљне, велике робне произвођаче, како би их едуковали о предностима најновијих препарата, и о њиховој примени, а такође су ту и када се уклања амбалажа пестицида и хербицида – објашњава Јовичићева. – „Средњи“ пољопривредници, са мањим поседом, у већини случајева упућени су на савете у пољопривредним апотекама, а такође и на савете нас из стручних служби, тако да и они препарате за заштиту адекватно користе.

До проблема, како указује наша саговорница, долазимо код групе произвођача које је „време прегазило“, и који се у производњи ослањају – на искуство.

– То су најчешће власници мањих поседа, старија домаћинства без наследника у бављењу пољопривредом, који раде како су навикли и који своје производе највише пласирају баш на пијацама – јасна је Светлана Јовичић. – Они немају довољне количине производа да би их понудили великим трговинским ланцима, или извозницима. Немају, самим тим, ни обавезу да воде књигу третмана, а нису ни склони, или једноставно немају времена да провере и науче како се пестициди или хербициди користе. Најчешће, међутим, нису ни свесни да тиме праве велику штету.

На то да контрола воћа и поврћа на пијацама још увек није заживела, па домаћи парадајз, краставци, или јабуке, могу да буду „обогаћени“ најразличитијим хербицидима, пестицидима и фунгицидима, упозоравала је и проф. др Сања Лазић, директор департмана за фитомедицину и заштиту животне средине на новосадском Пољопривредном факултету.

– У земаљама ЕУ пољопривредници морају да имају сертификат за коришћење средстава за заштиту биља – наводи Лазићева. – Код нас тог услова нема, па је коришћење заштитних средстава препуштено савести самог произвођача. Редовне контроле на пијацама, која би проверила да ли је у поврћу или воћу повећан садржај заштитних средстава, још увек нема, тако да је, са становишта безбедности најбоље купити воће и поврће у трговинским маркетима.

2

АНКЕТА: ДА ЛИ СЕ ПЛАШИТЕ ПЕСТИЦИДА У ВОЋУ И ПОВРЋУ?

ЖЕЉКА КАТИЋ (83), пензионер

– Није ме страх отрова, јер се трудим да сваку воћку добро оперем топлом водом. Немогуће је данас јести потпуно здраво, па је важно да се потрудимо да бар код куће урадимо оно што је до нас.

КАТАРИНА МИХАИЛОВИЋ (35), банкар

– Трудим се да не размишљам пуно о пестицидима и отровима, јер знам да све што купим добро оперем и очистим. Углавном купујем воће и поврће у маркетима и водим рачуна о пореклу намирница.

ДЕЈАН МИЛОВАНОВИЋ (30), фриго-мех.

– Наравно да се бојим пестицида. Ми код куће углавном љуштимо воће и поврће, оно што може, наравно, јер их у кори највише и има. Тако можда унесемо мање витамина, али „боље спречити, него лечити“.

ВЕСНА ЛАКОВИЋ (60), пензионер

– Воће и поврће купујем на пијаци код проверених продаваца, оперем све у више вода и никад нисам имала проблема. Бојимо се овога, бојимо се онога, а кад ћемо да живимо? Само проверено, и правилна употреба.