Сузбијањем сиве економије повећавају се порески приходи, али се у нашој земљи сива економија често меша са пореским дуговима, јер неко предузеће може да пријави своје обавезе према држави а да их не измирује, указао је професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

Према његовим речима, све процене сиве економије су оријентационе и приближне, а чак и у уређенијим земљама, које имају врхунске истраживаче, процене се разликују за неколико процентних поена.

Арсић је рекао, да се на основу неких парцијалних индикатора, може закључити да је обим сиве економије током прошле и ове године код нас повећан, а разлоге за то треба тражити у продуженој економској кризи, високој незапослености али и у одсуству институционалног напретка.

„Сива економије представља стратешку игру између државе и пореских обвезника, у којој држава стално смишља нове стратегије за сузбијање сиве економије, а порески обвезници нове начине за остваривање сиве економије“, рекао је Арсић на округлом столу „Стоп сивој економији“.

Он је подсетио на једну епизоду из 2001. године, када је држава успела за три до четири месеца да радикално смањи сиву економију у области продаје дуванских производа.

У тој области је у сивој економији проценат био већи од 60 одсто, а за само неколико месеци смањен је на пет до 10 процената, рекао је Арсић и указао да тај пример показује да се у кратком року у појединим сегментима значајно може сузбити сива економија.

Државни секретар у Министарству финансија Никола Ћорсовић нагласио је да је наш институционални капацитет у претходној деценији значајно опао и да смо се, у том смислу, вратили на позицију из 2005. године, јер морамо да решавамо неке фундаменталне ствари.

Према његовим речима, питање сиве економије није само питање институционалних капацитета већ и свести друштва о томе колико је та појава опасна.

Он је указао да утаја пореза даје огромну конкурентну предност која је неиздржива, и додао да сива економија уништава онај део привреде који уредно плаћа порез.

Према мишљењу Милице Бисић, професорке на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), пореска оптерећења нису кључна за сиву економију.

Она је истакла да у нашој земљи не постоји развијена свест о значају пореза, указујући да се не прихвата да онај ко не може да плати порез је заправо неуспешан.

Бисић је истакла да прошле године у буџет Србије није ушло 20 милијарди динара од акциза на дуванске производе.

Према мишљењу Милана Стефановића, стручног сарадника за регулаторне реформе у привреди у УСАИД, сива економија ће се смањивати јер се стање легитимног пословања у нашој земљи повећава.

Према његовом мишљењу то што Србија има више од 30 одсто БДП-а у сивој економији, указује да је неопходно повећати изградњу институционалног капацитета и побољшати пословно окружење.

(Танјуг)