Pročitaj mi članakPremda mali, ovaj eksperiment naširoko je podstakao polemiku o budućnosti posla, odnosno diskusiju o tome da li investiranje u bolju ravnotežu između posla i privatnog života radnika i dobar tretman umesto pritiskanja dugoročno koriste kompanijama i ekonomiji
Премда мали, овај експеримент нашироко је подстакао полемику о будућности посла, односно дискусију о томе да ли инвестирање у бољу равнотежу између посла и приватног живота радника и добар третман уместо притискања дугорочно користе компанијама и економији.
Експериментално шесточасовно радно време у једном од највећих градова Шведске, Гетеборгу, недавно је изнедрило оптимистичан закључак: краће радно време чини да запослени буду срећнији, здравији и продуктивнији.
Слични експерименти спроводе се у још неколико шведских градова, махом у здравственом сектору, покушавајући да установе може ли се гетеборшка пракса успешно копирати. Очекује се да ове године још четири шведске општине отпочну са тим истраживачким програмом.
Мали али растући број приватних шведских компанија, претежно технолошких стартапова, такође површно експериментише са тим концептом, пратећи траг неких етаблираних компанија попут Тојотиног сервиса у Гетеборгу који већ више од деценије спроводи тај принцип рада.
Двогодишњи процес у Гетеборгу фокусирао се на општинске старачке домове у којима је радно време са осам сати сведено на шест, без смањења плата. Да би се надокнадио временски губитак, ангажовано је још 17 медицинских сестара, по цени од око 700.000 евра на годишњем нивоу.
Премда мали, овај експеримент нашироко је подстакао полемику о будућности посла, односно дискусију о томе да ли инвестирање у бољу равнотежу између посла и приватног живота радника и добар третман уместо притискања дугорочно користе компанијама и економији.
„Истраживање је показало да краћи радни дан производи бројне бенефите“, каже Данијел Бернмар, лидер левице у гетеборшком градском већу, која је и инсистирала на експерименту. „То су, између осталог, здравије особље, боља радна средина и нижа стопа незапослености.“
Али висока цена и политички скептицизам у вези са практичношћу скраћеног радног времена могли би да стану на пут ширем усвајању овог концепта.
„Влада избегава да говори о томе“, каже Бернмар. „Нису заинтересовани да сагледају ширу слику.“
Док је број земаља и компанија које истражују концепт срећног радника све већи, идеја о постизању тог циља скраћивањем радног времена без сумње је добила огромну подршку. У Гетеборгу, конзервативне опозиционе странке исмејале су експеримент као утопијску глупост, успут захтевајући да се он угаси. Актуелна шведска влада такође не подржава краћу радну недељу.
Други шведски градови који су раније спроводили ограничене експерименте са скраћеним радним временом у јавном сектору у неком тренутку напустили су тај концепт, навевши као разлоге високе трошкове и неадекватну имплементацију.
Тридесетпеточасовна радна недеља у Француској је контроверзна откада је уведена још пре 15 година. И мале и велике компаније непрестано су се жалиле да је опала компетитивност, те да се додатни трошкови броје у милијардама.
Ипак, неке велике компаније истражују тврдњу да су срећни запослени продуктивнији радници. Амазон, Гугл и Дилојт недавно су отпочели експеримент сабијања четрдесетосатне радне недеље у четири радна дана за неке запослене.
У гетеборшком експерименту, запослени су пријавили да раде ефикасније и енергичније када им радни дан траје шест сати. Према прелиминарним извештајима објављеним протекле године, мање су одлазили на боловање за 15 одсто него раније и у 20 одсто случајева сматрали су да им се здравље побољшало.
Програм је увећао трошкове града за 22 одсто, углавном због плаћања нових радника. Али око 10 одсто је рефундирано смањивањем трошкова према држави због људи који су скинути са списка незапослених и за које је плаћан порез, уместо да они од државе примају државну помоћ, каже Бернмар.
Он тврди да је већи проблем питање јесу ли законодавци спремни да истраже везу између људске среће и здравља, и продуктивности. Упркос аргументима да није дужност владе да срећу третира као ствар од јавног интереса, лидери неколико земаља, укључујући Италију, Јапан и Катар, све више пажње обраћају на овај концепт. Питање је, додаје Бернмар, „да ли би требало да радимо да бисмо живели, уместо да живимо да бисмо радили“.
