Pročitaj mi članak
Предложени пропис, по многим оценама, изашао у сусрет интересима послодаваца, јер су смањена права радника, али никоме неће бити добро ако не допринесе отварању већег броја нових радних места.
Предлог измена и допуна закона о раду, о којима је парламент расправљао јуче, требало би да допринесе повећању домаћих и страних инвестиција, смањењу „рада на црно” и повећању запослености, наведено је у разлозима за доношења нових решења.
У данашњој расправи, посланици владајуће коалиције оценили да се предложним изменама Закона о раду штите права и радника и послодаваца, док је опозиција оштро критиковала тај владин предлог и оценила да је катастрофалан, да неће повећати запосленост и омогућити нове инвестиције.
Измене закона о раду и о пензијском и инвалидском осугурању посланицима је образложио министар за рад Александар Вулин, а поподне је у парламенту био и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.
Посланици опозиције су негодовали због начина на који је министар Александар Вулин образлагао измене Закона о раду, наводећи да је излагање било неразговетно.
Данас су у Београду чланови синдиката више предузећа у реструктурирању у Србији протестовали незадовољни предложним изменама закона о раду, о приватизацији и о стечају и затражили да им се обезбеде услови да раде, исплате минималне зараде и социјални програми и овере здравствене књижице.
Радници из предузећа у реструктурирању су после састанка у Дому синдиката кренули у протестну шетњу до Министарства привреде где су предали своје захтеве, а потом и Скупштини Србије.
(Бета)
Ове промене су у великој мери испуниле жеље послодаваца, јер ће лакше моћи да примају и отпуштају раднике. Кроз измене закона спроведено је оно на шта се пре три године обавезала влада Мирка Цветковића у оквиру тадашњег аранжмана са Међународним монетарним фондом. А то је: да ће отпремнине бити исплаћиване само код последњег послодавца и да ће рад на одређено време уместо 12 месеци, трајати три године, односно две године, како је на крају усвојила влада.
Према новим правилима отпремнине радницима који иду у пензију више се неће обрачунавати у висини три, него само две просечне плате у Републици. Отпремнине за технолошке вишкове биће исплаћиване само за време које је запослени провео код последњег послодавца и то као збир трећине зараде за сваку навршену годину рада. С тим што постоји могућност изузетака код предузећа у реструктурирању.
Током годишњег одмора запослени ће имати право на основну зараду увећану за минули рад током тог месеца, а не као до сада просек зараде из претходна три месеца. У тај обрачун су осим минулог рада улазили бонуси, награде, 13. плата… Уколико користи годишњи одмор из делова, у првом делу запослени мора да искористи две недеље, а не три као до сада. Укида се и преношење годишњег одмора од једног до другог послодавца, али се стиче право на одмор после месец дана рада. Предложеним законом запослени губи право на накнаду за неискоришћен годишњи одмор, изузев ако је запослени добио отказ. Тада има право на накнаду у висини основне зараде увећане за минули рад. Накнада за боловање износиће 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци.
Запослени ће имати право на накнаду за ноћни рад од 26 одсто, док накнада за рад по сменама која је исто толико износила, више не постоји. Смањује се број дана плаћеног одсуства са седам на пет за венчање, порођај супруге, тешке болести чланова породице или њихову смрт. За добровољно давање крви запослени има право на два слободна дана.
Радник ће убудуће моћи да изабере непотпуно радно време ако му то одговара, с тим да прелазак на пуно радно време и обрнуто, не може бити разлог за отказ. Новина у закону је и рад од куће, који су омогућиле нове технологије, а они који тако раде имају сва права као и други – на топли оброк, регрес, слободне дане и годишњи одмор.
Прерасподела радног времена убудуће неће моћи да траје дуже од девет месеци, с тим што се вишак радних сати рачуна као прековремени рад и тако плаћа.
Новина је и да од отказа више нису апсолутно заштићени синдикални лидери и труднице, односно и они могу да добију отказ ако послодавац оцени да не испуњавају своје радне обавезе или обављају криминалне радње.
Ако је главна критика актуелног закона из 2005. године била да је ригидан и да прекомерно штити раднике, његове измене далеко више иду у корист послодавцима, а мање радницима. Мада се већ чује да је ово само почетак и да нам тек предстоји усклађивање са радним законодавством Европске уније.
Занимљиво је да је Хрватска, 1. јула прошле године, ушла у Европску унију са старим, „ригидним” радним законодавством, усвојеним још половином деведесетих година прошлог века које је донекле промењено пре четири године.
Професор Жељко Поточњак, аутор првог хрватског Закона о раду, недавно је рекао да његова земља, због нефлексибилности тог правног акта, засад нема посебних проблема са ЕУ, али има у односима са Светском банком.
Светска банка је поручила Загребу, исто као и Београду, да тај закон мора мењати уколико жели да оживи привреду и са њом склопи нове аранжмане.
Промена Закона о раду била је предмет жестоких јавних дебата и сукоба у скоро свим европским земљама, укључујући најистакнутије чланице ЕУ. Највише су се опирале Шведска и друге скандинавске земље, чланице ЕУ, које су традиционално познате као државе такозваног социјалног старања, или високе заштите права запослених.
