Прочитај ми чланак
Београдско море је током лета најатрактивнија привредна зона за угоститеље. Поједини кафићи имају и по 200 запослених. Уговори о закупу локала и до десет година.
Угоститељски објекти, наспрам киоска хране и пића и додатне забаве, имају и олакшавајућу околност да могу да раде и зими, ноћу или када је киша.
Иако је промет неупоредиво мањи, од тематских журки или изнајмљивања простора сакупи се, кажу закупци, око 20 одсто од укупног годишњег профита.
Када викендом упече 35 степени Целзијуса, вештачко језеро подно Бановог брда, обрне дневно и по 200 милиона динара!
Толико у јеку сезоне оставе Београђани и други посетиоци Аде Циганлије, за кафу, сладолед, грицкалице, пљескавице и забаву на градском мору.
Каса неких кафића и ресторана на Ади Циганлији дневно се напуни до бројке са седам цифара, па је интересовање за закуп било ког радног места сваке године све веће. Од апарата за кокице, до сладолед-сандука, преко кафана које запошљавају и до 200 људи – Ада се лети претвара у праву бизнис-зону.
– Најбоље смо пословали претпрошле године, када су дневни пазари били и до десет милиона динара – прича један од угоститеља.
– Толико смо добро радили, да нисмо могли све да постигнемо са 100 људи, па смо запослили још 70!
У потрази за освежењем и забавом, где се улаз не наплаћује и може да се прође релативно јефтино, људи све више долазе на Аду. То што суграђани имају мање пара за друге активности, заправо нама подиже промет.
У мору пословних шанси које протичу београдским морем, слажу се послодавци, најбоље пролази – угоститељски занат. Већина кафића на Ади Циганлији је под дугогодишњим закупом.
Спасиоци су, такође, плаћени на дневницу, а запошљава их само ЈП “Ада Циганлија”.
Током летње сезоне ангажовано је укупно 80 обучених момака и девојака.
Уколико раде пет или шест дана у недељи, могу месечно да зараде око 45.000 динара.
– Имамо уговоре са око 45 угоститељских објеката – каже Тања Трифунов из ЈП “Ада Циганлија”.
– Већина има уговор о закупу на десет година, а неки и изнајмљују другима већ закупљене објекте, па тако шире бизнис. Велико је интересовање и за место за продају кокица, сладоледа, сувенира, а они простор добијају на годину дана јавним конкурсима.
Ипак, кише које лију већ данима, али и нагли краткотрајним пљускови, прете да потпуно униште годинама разрађене планове угоститеља око Савског језера. Они који су ту више од пет година, ове сезоне моћи ће да покрију губитке зарадом од ранијих лета.
– Мада се чини људима да је то “брза пара”, пословање на Ади је калкулација – додају из овог јавног предузећа.
– Најбоље зарађују кафићи, али они знају да, са једном добром сезоном, морају уштедети новац за три евентуално лоше.
МЕСТО ЗА КОКИЦЕ 600.000 ДИНАРА, РАДЕ НА ПРОЦЕНАТ И БАКШИШ
Мада папрено зарађују, закупци морају да одреше кесу и да би добили продајно место. Тако су почетне цене закупа за кокице за сезону биле и до 600.000 динара, док је цена за 11 локација сладоледа коштала чак 15 милиона динара!
“Трафика” која продаје новине и цигарете “радно место” платила је између 100.000 и 150.000 динара.
Ада је добра пословна прилика и за сезонске раднике. Већина нема фиксну плату, већ раде на проценат. Продавци хране и пића већином добијају десет одсто од дневног пазара, па за сезону зараде до 1.500 евра. Конобарима дневнице не иду даље од 1.500 динара, али од бакшиша у најпосећенијим кафанама добију за дан и до десет пута више новца.
(Вечерње новости)
