Прочитај ми чланак
(Глас Русије, АФП)
Инфлација у Мађарској је постигла рекордно ниски ниво у периоду од јуна 1974. године..Чак су експерти били изненађени објавленим од стране националног статистичког завода Мађарске подацима. У августу ниво инфлације у земљи је износио 1,3 одсто, прерачунавајући за последњих 12 месеци.
Ступање Мађарске 2004. у ЕУ уместо финансијских бонуса донело је националној економији растуће губитке.Све до краја 80-их година Мађарска је заслужно била лидер региона Централне и Источне Европе у развоју пољопривреде. Распад система СЕВ-а разорио је овакав модел.
Ново руководство Мађарске у потрази за новим тржиштима се окренуло Западу, где се у то време активно градио систем европске интеграције са заједничким тржиштем, производним нормама и чак једниственом валутом.
Ипак није пошло за руком да се безболно промени вектор. Изгубивши између осталог снагу политичке коњуктуре, истично тржиште, Мађарска није могла да освоји позиције у систему ЕУ, што је довело до уништења мађарске пољопрвреде, банкрота мађарског сељака и преласку огромног дела најплодније мађарске земље у власништво странаца.
Још у јулу је тај податак износио 1,8 одсто, те су аналитичари очекивали његово смањење максимално на 1,7 одсто. Међутим, регистрован је рекорд, који нас враћа у далеку 1974. годину – епоси процвата социјалистичког система и СЕВ-а. Управо тада, у јуну је инфлација у Мађарској последњи пут била још мања.
Зар су антикризни програми Европске централне банке и ММФ најзад демонстрирали своју апсолутну ефикасност – бар у једној земљи? Нажалост, чиновници у Бриселу, њихови рецепти строге буџетске дисциплине и напори надзорних функција ЕЦБ немају с тим везе. Инфлација се повукла не пред Бриселом, већ зборг антикризних мера мађарске владе.
Могуће је на различите начине третирати политичке тежње харизматичног премијера Мађарске Виктора Орбана, међутим, не може да му се одузме економска одлучно ст и доследност. Усмеривши се на национално-оријентисане и социјално-економске реформе, он их реализује, не обазирући се на повике из Брисела.
Између осталог, у оквиру општенационалних и антикризних мера влада је од јануара ове године директивно смањила за 10 одсто цене гаса, струје и грејања – обавезујући одговарајуће «управне компаније» да самостално покрију трошкове.
У ЕУ су почели да говоре о поткопавању принципа тржишне економије, неиспуњавању антикризних препорука Еврокомисије и популизму – међутим, влада Орбана је за узврат обећала да ће поновити такву меру 1. новембра ове године.
Што се тиче економских показатеља Мађарске, чак званична агенција ЕУ Еуростат била је приморана да констатује да је земља изашла из рецесије, влада успева да држи буџетски дефицит у оквиру 3 одсто бруто-домаћег производа, што иначе тражи ЕУ, док се крајем ове године очекује обнављање стабилног економског раста. Коментар професора руске Финансијске академије Бориса Рубцова.
Данашњи догађаји иначе истичу да у неким случајима европске земље заиста боље да очувају независност своје новчано-кредитне политике. То се више исплати. Међутим, у сваком конкретном случају, свакако, потребно је проценити ситуацију у својој земљи. Низ источноевропских земаља (међу њима и Мађарска) у овој фази не жели да уђе у еврозону. То је њихов објективни став.
Мађарско економско чудо, о којем већ говоре неки експерти – може да натера ЕУ и друге институте да ревидирају своје глобалне концепције, између осталих, у вези са местом и улогом читаве Источне Европе.
Актуалном премијеру Мађарске Виктору Орбану припадају лепе речи:
Мађарски премијер Орбан о ЕУ и Русији
„ЕУ администрација у Бриселу троши недеље и недеље да би дефинисала величину кавеза за кокошке; она тера пољопривреднике да уграђују играчке у штале, брине се за душе гусака, и ради друге сличне ствари.
То су та ‘европска питања’ док стотине хиљада становника губе посао, гледају како њихови финансијски системи пропадају и осећају како постаје све теже и теже преживети јер нема ‘европског рецепта’ за решавање дужничке кризе. Због свега надамо се да нећемо морати да уводимо ново друштвено уређење који би заменило демократију, но зато нам треба нови економски систем и нове идеје који ће променити постојећи бриселски модел“.
„Европи је потребна Русија, пре или касније, пре раније него касније; нама је потребан стратешки савез са Москвом. Управо у путевима оваквог савеза може да лежи спас националних економија држава источноевропског региона.”
