Прочитај ми чланак
Први пут Нафтна индустрија Србије (НИС) ће делити дивиденде свим акционарима, рекао је генерални директор те компаније Кирил Кравченко за „Недељник“. После најуспешније године у историји компаније Кравченко је рекао и да први пут „са сигурношћу може да тврди да је НИС постао регионални играч на овом тржишту“.
Рекао је и да је то само темељ за будући развој компаније, која треба да постане регионални џин. У ексклузивном интервјуу за „Недељник“ говорио је и о плановима, српско-руским односима, најближим сарадницима, Звезди и Путину…
Уредник Недељника Вељко Лалић је интервју с Кирилом Кравченком, генералним директором НИС-а, радио на одличном српском језику. И зато када један од најперспективнијих руских менаџера каже да је Нафтна индустрија Србије постала регионални џин, који ће само наставити да се шири, то има неку другу димензију.
У његовој канцеларији у Београду (иако му је дража она у Новом Саду, у ком живи с породицом) сводимо билансе најуспешније године у историји српске нафтне компаније.
„Ово није била лака година због економске кризе и притиска на динар, али смо ми већину циљева остварили. У овој години инвестиције су порасле на око 50 милијарди динара, или 40 одсто. Додатно смо смањили и банкарски дуг, сада однос нашег дуга према ЕБИДТА износи око 0,45, тако да је наша финансијска ситуација потпуно стабилна за даљи развој НИС-а…
Који је био кључни потез да то остварите?
Данас углавном слушамо изговоре о светској финансијској кризи и кризи еврозоне.
Нама је најважније испуњење обавеза из купопродајног уговора. А затим повећање извоза и истраживања нафте и гаса. Купили смо скоро сто бензинских станица и локација у земљама у окружењу. И зато сада први пут с доста чврстим гаранцијама могу да кажем да смо постали регионални играч на овом тржишту.
То кажете с поносом…
То је чињеница! Никада се не хвалимо, већ само остварујемо оно што од нас тразе наши акционари, „Гаспром нафта“ И Влада Републике Србије..
Шта су још тражили?
Почели смо неколико енергетских пројеката, заједно с државом започели реконструкцију „Петрохемије“. Већина ствари је испуњена…
Шта је било кључно за успех „случаја НИС“? Да подсетимо, „Гаспром нафта“ је 2009. купила компанију која је била пред банкотом.
Ситуација је тада била доста тешка – дуг је био већи од милијарду долара, компанија је била у сталним губицима. Инвестиције су 2008. биле само 80 милиона евра и односиле су се скоро искључиво на ремонт, одржавање и консултантске послове, али за четири године смо успели да подигнемо компанију у различитим правцима.
Правац број један, који је био и мотор нашег развоја, јесте стално повећавање инвестиција. То је кључ број један. Под два, то је раст по сегментима. Расли смо из производње, која је од када смо овде порасла за отприлике 80 одсто, али истовремено – још важније – порасле су и резерве.
Оне су сада веће него на почетку нашег рада. Под три – то је наша мрежа бензинских станица и без обзира на велики пад тржишта, ми смо порасли у апсолутној количини продаје горива, као и у односу удела на тржишту.
И последња ствар су трошкови с којима ратујемо, али поштујући социјални програм, који је највећи на Балкану – за сваког радника исплаћено је у просеку око 22.000 евра отпремнине.
У исто време, запошљавамо младе стручњаке који побољшавају компанију и доносе нам нову енегију. Све ово могла је да оствари само нова екипа. То је суштина приче. Окупили смо најбоље људе из целог региона, из двадесет различитих држава.
Ако бисте ипак морали да издвојите један факор, који би то био?
Тим људи и инвестиције. То су две кључне ствари. Све остало је проистекло из тога.
После куповине ОМВ-а у Босни, најављујете да ћете до краја 2013. отворити још око 100 пумпи у Бугарској, Румунији и Мађарској. Како ће се то одразити на позиционирање НИС-а у региону и какви су основни правци развоја на неки дужи рок, с обзиром на трансформацију НИС-а из нафтне компаније у регионални енергетски холдинг?
Постоји неколико планова. Дугорочни је до 2030, средњорочни до 2020. и краткорочни је трогодишњи бизнис план. Што се тиче краткорочног плана, планирамо да до 2015. дупло повећамо бензинску мрежу, од чега ће се половина налазити ван граница Србије. Истовремено желимо да повећамо резерве нафте и гаса у целом балканском региону, као и производњу на два милиона тона.
Средњорочна стратегија је усвојена на Управном одбору 2011. и зовемо је „Пет петица“ – пет милиона тона годишње производње нафте и гаса, пет милиона прераде и пет милиона продаје. Прерада ће већ идуће године бити повећана за 40 одсто, све ће бити евроквалитета, осим мале количине за механизацију у пољопровреди.
Планирамо да учествујемо и у великим пројектима у Србији – нови ТЕНТ у Панчеву, затим реконструкција ТЕНТ-а у Новом Саду. Требају нам и ветар и термоенергија како бисмо испунили захтеве ЕУ за 20 одсто алтернативне енегије. Тако и ту имамо велике планове, али о том потом.
Својевремено се много говорило да је стратешки циљ компаније до 2020. године производња пет милиона тона нафте и гаса годишње, са истим обимом прераде и промета нафтних деривата. Да ли ће НИС успети да реализује ту стратегију, која сада ипак делује мало нереална?
То је добро питање, јер на основу тренутних пројеката до 2020 можемо да добијемо 3,5 милиона тона. Због тога су нам и потребни нови пројекти. Што се тиче финансијске ситуације и жеље акционара, можемо да остваримо тај план.
Неопходне су инвестиције. Зато улажемо велики новац у истраживања нафте и гаса. Знатно смо повећали инвестиције у тој области, посебно у Републици Српској, Мађарској и Румунији. Увек је тако – ако желиш да зарадиш велики новац у производњи нафте и гаса, мораш много да инвестираш у геолошка истраживања.
Оно што наше грађане ипак највише занима јесте расподела добити. Да ли планирате да први пут поделите дивиденде или ће опет све отићи на инвестиције и враћање дугова?
Слободно могу да кажем да смо затворили рупу претходне године. Средином године смо утврдили дивидендну политику, која каже да ће најмање 15 одсто од нето добити отићи на дивиденде. Ипак, о томе ће одлучивати Скупштина акционара и Управни одбор, али на основу нашег статута и дивидендне политике, акционари ће добити дивиденде.
Значи биће дивиденди за грађане?
На основу наше политике и чињенице да смо затворили губитке претходних година, можемо да очекујемо дивиденде.
НИС је највећи порески давалац у Србији (процене су око 94 милијарде динара за порезе и накнаде). Да ли сте свесни своје улоге у економском систему Србије? Ви се практично налазите на врху тог ланца.
Наша улога је веома значајна. Прошле године је било око 80 милијарди динара, а ове – у праву сте – више од 90 милијарди! Ако упоредите, „Телеком“ је прошле године дао мање од 20 милијарди динара. ЕПС је значајан, али у поређењу са нама, ми смо већи за око 30 одсто. Тако да могу да се сложим с констатацијом да смо на врху тог ланца, али и да кажем да ће следеће године порез само да расте.
У јавности су се, с друге стране, својевремено појавиле критике да међу вашим најближим сарадницима и руководећим кадровима НИС-а нема Срба. Да ли је то истина и ко су Срби у које имате највише поверења?
То је било питање на почетку, а сада можемо да кажемо да у топ менаџменту постоји неколико веома добрих и перспективних Срба. Њих троје – једна особа за „Петрохемију“, једна за стратегију развоја бизниса и једна за велике пројекте, Они се налазе у топ менаџменту. У рангу менаџера другог нивоа има око 80 одсто Срба.
У већини наших ћерки фирми, у Републици Српској, Румунији, Мађарској и Бугарској, на челу се налазе Срби. Имамо и програм размене кадрова НИС-а и „Гаспрома“. И Срби већ раде пуним капацитетом у Русији, а у блиској будућности их очекујемо на најважнијим местима у другим земљама. Зато не видим да ту постоји неки неки проблем. Срба је све више у менаџменту и ми у њих имамо пуно поверење.
А да ли бисте неког истакли појединачно?
Хајде да мало сачекамо и да не лицитирамо именима. Њима су потребне пуна пажња и посвеценост бизнису, па боље да им не правим додатне проблеме и оптерећења тиме што ћу да их помињем.
Три године заредом бирани сте, у избору једног дневног листа, за најмоћнијег странца у Србији. Да ли се осећате толико моћно? И да ли постоје ситуације пред којима се и ви у Србији осећате потпуно беспомоћно? Странци често говоре о тромој администрацији и нестабилној политичкој ситуацији. Шта је ваш највећи проблем у Србији?
Што се моћи тиче, то је оцена компаније, а не мене лично. Због бирократије сви ми понекад испаштамо.А што се тиче стабилности, мислим да смо прошли најтеже време формирања Владе, избора и да сада имамо добру и конструктивну сарадњу са свим нивоима власти. И мислим да ће се тако наставити.
Уосталом, иза нас не стоји само „Гаспром нафта“, као највћци појединачни акционар, већ и држава Србија, али и велики број грађана, малих акционара, који желе да НИС буде успешан. И зато за нас нема нерешивих питања.
После петооктобарских промена Русија је била углавном јавно дезавуисана од нове српске политицке елите, а руски капитал је имао неравноправни положај при улагању у односу на компаније са Запада.
Колико се то променило у последњих неколико година? Да ли су сада, захваљујући између осталог и „Гаспром нафти“, руске компаније равноправни, ако не и повлашћени такмаци на српском тржишту?
Пре десет година Русија није била у могућности да много инвестира ван граница земље јер се борила са својом кризом. Сада има ту могућност и први циљеви у том правцу су региони у којима имамо добре историјске односе. Не само у економском, већ и историјском и културном правцу. Србија је, сигурно, једна од најбољих држава тог типа са којом Русија треба да сарађује.
А што се тиче тренутне ситуације, мислим да српско руководство води доста избалансирану политику у привлачењу великих инвеститора из читавог света. Лично овде осећам одлично расположење према Русији, а ми се трудимо да се понашамо исто тако. Говоримо српским језиком, имамо испите о српској култури, али и промовишемо Србију у Русији, како би дошли нови инвеститори, али и туристи.
А да ли осећате да је Русија постала стратешки партнер првог реда?
Осећам да први добри економски резултати доносе више ентузијазма. И да Срби осецају да је Русија поуздан партнер. Мислим да Србија данас има избор: да може да иде и са Европском унијом, али и да истовремено има и још једног великог пријатеља – Русију. Имате добре односе и с Кином, тако да верујем да је то данас велика предност Србије, јер она може додатно да балансира свој развој, не ослањајући се само на инвеститоре из ЕУ.
Процвату српске културе и српског друштва много су допринели Руси који су емигрирали из Совјетског Савеза непосредно после Првог светског рата. Ови високообразовани људи оплеменили су Београд науком, архитектуром, сликарством, помогли су стварање нашег националног балета, театра, војних школа и академија.
Може ли неки нови талас Руса у Србији, пре свега бизнисмена, да донесе и нови квалитет у српско-руским односима, онај који неће имати темеље само у дневној политици?
Култура је важна, али хајде да казем да на средњи рок, кроз инвестиције, и ми у бизнису можемо да помогнемо. Ево, на пример, Рафинерија нафте Панчево ће у будућности бити најбоља рафинерија у југоисточној Европи. Повећање резерви такође доприноси енергетској независности Србије.
Проширењем мреже бензинских станица НИС повећава утицај Србије у региону. Дакле, нисам сигуран да то можемо да поредимо са културом, али у реалном животу можемо да помогнемо.
Млад сте човек, али сигурно бисте волели да овде оставите неку „грађевину“ као Николај Краснов, архитекта Романових, који је Београду подарио нека од најлепших здања?
Оно што ће бити видљиво и што ће остати као резултат мог тима јесу две рафинерије, једна међу најбољима по нафтним дириватима, а друга по производњи базних уља.
Ту је и најлепша мрежа бензинских станица, која покрива целу Србију и регион. Сада имамо и више нових објеката енергетске инфраструктуре, који повећавају ниво енергетске сигурности државе. То це бити видљиво и реално.
Као доктору социологије, како вам изгледа српско друштво данас?
Више сам економиста, али што се тиче друштва, рекао бих да данас није лако. Читао сам неко истраживање у штампи, према ком су Срби један од најдепресивнијих народа, као и да Срби мало и слабо раде. Оно што хоћу да истакнем јесте да то није тачно и да се на нашем примеру види да су Срби врло ефикасни у послу, као и да су врло културни и позитивни у социјалном животу.
И зато верујем да је најбољи пут за Србију економски развој земље. Србија има дугу и дивну историју. Једна је од првих хришћанских држава, има много значајних лицности, од Николе Тесле до Емира Кустурице данас. И има једну веома важну ствар, а то је – понос државе.
Међу нашим народима има великих емоција. Уосталом, и Владимир Путин је рекао да дочек који је имао на „Маракани“ не би имао нигде другде на свету. Како то оцењујете?
Мислим да је та изјава била од срца. Био сам тада на „Маракани“ с њим. То је био врх пирамиде. Ми имамо добре и срдачне односе на свим нивоима. Врло мало Срба не жели да сарађује с Русима; исто тако мислим да нема никога у Русији ко не жели да сарађује и шири наше историјске односе са Србијом.
Моја процена је да тек сада имамо капацитет да продубимо те односе и да поред историјских и религијских додамо И економске односе и тако остваримо најбољу сарадњу која је могућа међу различитим државама.
С обзиром на сва дешавања око ФК „Црвена звезда“, шта би симпатизери клуба могли да очекују од генералног спонзора „Гаспромњефта“? Какав је ваш лични став према клубу?
Звезда је легенда Србије, али ми знамо да овде људи навијају за различите клубове. Зато и помажемо различите клубове у различитим спортовима. У фудбалу наш већински акционар подржава Звезду, у кошарци Партизан, а у одбојци Војводину.
Друго, ми се бавимо бизнисом а не управљањем у спортским клубовима. Зато је наша улога врло ограничена. Процењујемо стање и како се оно односи на нашу репутацију, али се не мешамо у текуће пословање клубова.
Како Звезда утиче на вашу репутацију?
Што се тиче Звезде, мислим да је добар корак што је господин Вучић преузео на себе додатну одговорност да мало реконструише клуб. Имамо и пуно поверење у председника Спортског друштва „Црвена звезда“ Петра Шкундрића, који много ради на повратку клуба у редове великих.
Ми са своје стране, као спонзори, хоћемо да помогнемо и зато смо пре неки дан мало и побољшали спонзорски уговор. Видим светло на крају тунела. Ситуација није лака јер су дугови велики, али нема друге судбине за клуб. Звезда не може ни да се затвори, ни да се у потпуности прода тајкунима.
Током деценија вицеви у Србији су почињали „били Рус, Американац, Енглез и Србин…“ Да ли сте чули макар један и који вам је од тих вицева најбољи?
Не могу сад да се сетим, али један од првих које сам чуо био је кад Американца, Руса и Србина питају колико зарађују, а колико троше. Американац каже: „Зарађујем 1.000 долара, а трошим 800. Где нестаде још 200 немам појма.
“ Рус каже: „Зарађујем 1.200 долара, потрошим 500, где нестаде јос 700 – немам појма“, а Србин: „Зарађујем 1.000, али потросим 1.500 и не знам одакле ми додатних 500.“ Ето, то је први виц који сам чуо када сам досао у Србију, али сам се касније уверио да није тако.
(Недељник)
