Pročitaj mi članak
(Политика.рс, Србин.инфо)
Расту и српске резерве злата
Србија је на листи од сто земаља које имају највеће резерве злата, према најновијим подацима Светског савета за злато, на 62. месту са 16,6 тона, иза Шри Ланке која има исти ниво тих залиха, али са већим процентом њиховог учешћа у укупним девизним резервама.
Златне резерве Србије су увећане за 1,8 тона у односу на последњи извештај, али треба истаћи да се и друге државе последњих година упорно труде да властитом продукцијом или куповином на међународном тржишту увећавају своје залихе злата па отуда и пад наше земље, на глобалној ранг-листи за три места, у односу на стање забележено пре две године.
Од бивших југословенских република у последњем извештају Светског савета за злато рангиране су, иначе, још Македонија, која има резерве злата од 6,6, Словенија – 3,2 и БиХ – три тоне, док се Хрватска и Црна Гора не налазе на том списку.
Хрватска је још почетком протекле деценије званично објавила да је продала свој део златних резерви наслеђен од бивше Југославије.
Од земаља из непосредног или блиског суседства треба поменути Бугарску која је лане произвела више од пет тона злата, а са укупним резервама, које премашују 40 тона, заузима на глобалној ранг-листи 48 место.
Румунија је по резервама злата далеко најбоља у региону, јер у трезорима њене народна банке има залихе од 103,7 тона тог метала, док индустријски веома развијена Чешка поседује безмало десет пута мање резерве злата.
Занимљиво је да суседна Мађарска има врло мале залихе злата, нешто веће од три тоне са занемарљивим учешћем у девизним резервама од 0,3 одсто, док је њен сусед Словачка у том погледу знатно успешнија са стоковима злата од 31,8 тона, с тим што те залихе обухватају око две трећине словачких девизних резерви.
Руководилац хонкошког инвестиционог фонда, Вилијам Кеј 25 година је радио за Goldman Sachs у области интеграције и аквизиције.
Зато и може да као експерт говори о несталом злату америчких Федералних резерви и Немачке, о томе како је ишчезло и коју количину злата поседује Народна банка Кине и Русије. више о овоме прочитајте у тексту:
Америчко и немачко злато завршило у Кини и Русији и – тамо остаје
Интензивно трагање
Рударски басен Бор је у марту објавио продају 900 килограма злата Народној банци Србије и том трансакцијом поправио свој пословни биланс, а наш министар рударства Милан Бачевић је више пута најавио да ће се широм земље убрзано активирати нова и стара налазишта свих виталних руда, укључујући и руднике злата.
Већ су обављена истраживања, током протеклих 20 месеци, у околини Бора на близу 50 бушотина, а у завршној фази је и прибављање сагласности од надлежног министарства за ново истражно поље код Књажевца.
Реч је о 100 квадратних километара на простору између Минићева и Новог Корита где може бити и других обојених метала (бакра, цинка, олова), али и злата.
Досадашња истраживања су показала да је исток Србије регион са највећим налазиштима златоносне руде, а лане је канадска компанија „Авала рисорсиз”, једна од неколико страних фирми које претражују потенцијалне руднике злата и других обојених метала у Србији, саопштила да је пронашла злато на Црном врху, у близини Бора.
Још три стране компаније имају дозволу да траже злато и оне то чине не само у околини Бора, већ и подручју Рашке и Медвеђе. Процењује се да залихе највреднијих метала, злата, сребра, олова, цинка и јадарита, у источној Србији вреде више од 50 милијарди долара.
