Прочитај ми чланак
Цене електричне енергије и гаса у Европи су од 2010. значајно порасле, углавном због скока велепродајних цена енергената у светлу слабог глобалног економског опоравка и очекивања да ће тражња порасти.
Европа, међутим, не може да се третира као јединствена целина, јер постоје огромне разлике између појединачних земаља у ценама које њихова домаћинства плацахају за струју, показало је истраживање Би-Би-Си-ја (ББЦ).
Би-Би-Си је у сарадњи са енергетском агенцијом Ваасаетт спровео истраживање о ценама струје и гаса у европским престоницама.
По цени струје са урачунатим порезима, Београд се налази на 19. месту од укупно 23 европска града, а јефтинији од њега су само Париз, Стокхолм и Хелсинки. Најскупљу струју у Европи има Берлин, а следе га Праг, Лисабон, Букурешт, Братислава, Варшава, Мадрид, Будимпешта, Копенхаген и Даблин.
Домаћинства у Берлину тако плаћају 2,5 пута скупљу струју у односу на она у Хелсинкију, углавном због високих пореза и субвенција намењених подстицању производње обновљиве енергије у Немачкој.
По ценама гаса, међутим, Београд заузима високо треће место, а испред њега су само Стокхолм и Лисабон, а затим следе Рим, Варшава, Праг, Љубљана, Мадрид, Загреб и Копенхаген. Гас је најјефтинији у Луксембургу, затим Лондону, Бриселу и Паризу.
Домаћинства у Стокхолму гас плаћају три пута више у односу на најјефтинији Луксембург. Стокхолм је много скупљи од осталих градова због чињенице да је тржисте гаса у Шведској веома мало, будући да свега 33.000 домаћинстава у целој земљи купује гас.
Наравно, цене треба посматрати у контексту могућности домаћинстава да их плате. У Британији, рецимо, 6,5 одсто становништва наводи да не могу да приуште адекватно грејање домова. У Бугарској, међутим, адекватно грејање не може да приушти готово половина популације (47 одсто), у Литванији 34 одсто, на Кипру 31 одсто, у Португалији 27 одсто и Грчкој 26 одсто.
На другој страни скале су Скандинавци, од којих мање од два одсто не може адекватно да загреје домове, док просек у ЕУ износи око 11 одсто.
У Грчкој 32 одсто људи касни са плаћањем рачуна, у Бугарској и Хрватској по 28 одсто, Румунији 27 одсто, а Летонији 23 одсто. У Британији тај проценат износи девет одсто, а на нивоу ЕУ десет одсто.
(Телеграф)
