Nekad je (naj)bolje ne čitati sitna slova… Jer ono što ne znaš, ne može ni da te boli. Možda počinjem da shvatam zašto se neki ne odvajaju od teveja i kao hipnotisani, omađijani žive tuđe živote osim da počnu da žive svoj…

Некад је (нај)боље не читати ситна слова… Јер оно што не знаш, не може ни да те боли. Можда почињем да схватам зашто се неки не одвајају од тевеја и као хипнотисани, омађијани живе туђе животе осим да почну да живе свој…

Уз „Дечји сапун“ Мериме из Крушевца смо одрастали ми, али су одрастали и наши родитељи. Шта више, моја покојна прабака, Бог да ју душу прости, верна жена, изразитно чиста и телесно и у души, за личну хигијену је употребљавала искључиво „Дечји сапун“ и „Kolynos“ пасту за зубе. Верујем да ће се многи сложити са мном да је то један од наjпрепознатљивијих, ако не и најпрепознатљивији производ српске хемијске индустрије, а историја каже и најстријих.

Овај сапун први пут је произведен у предузећу „Глиша Јанковић и син“ у Крушевцу 1919. године и наредних скоро девет деценија се производио по истој рецептури. Већ 1927. године ово предузеће добија име „Мерима“, а онда је пре петнаест година у дивљој приватизацији Србије, којој смо били углавном неми сведоци, дошао „Хенкел“ и купио већински део „Мериме“. Шта се тачно дешавало са судбином „Дечијег сапуна“ у смислу промене рецептуре не знамо, осим спорадичних жалопојки верних купаца на Интернету.

Могло је да се чује да је сапун, иначе намењен деци постао превише парфемисан. Оно што смо сигурно могли да видимо, да је у складу са целим концептом неолибералног капитализма и свепрожимајућег принципа материјализма – понудити слуђеном конзументу што већи избор, врло често непотребних ствари – сапун је на рафове продавница стигао 2006. у још три варијанте осим основне: „Бадем и млеко“, „Мед и млеко“ и „Алое вера“ и да је од некадашњег гиганта из Крушевца остало само слово „М“ на илустрацији.

То је било оно што је написано крупним словима, на предњој страни… А на задњој и бочној страни амбалаже су ситна слова. А у њима пише, да се препознатљиви симбол српске хемијске индустрије, омиљени бренд генерацијама Срба…сада…производи…у Немачкој!

Да резимирам. Имамо милионе незапослених, све више тонемо кроз дугове у ропство, а добили смо – хипермаркете и акције, гори сапун, произведен у иностранству, у више понуђених паковања и…„Ролан Гарос“.

Izvor: anti-censura.com

Oznake: Merima, Nemačka, sapun, Slađana Radivojević, „Gliša Janković i sin“