Pročitaj mi članakCeo svet prošle godine izlio je 1,6 milijardi tona čelika, a „Železara Smederevo” je proizvela tek 855.000 tona.
Цео свет прошле године излио је 1,6 милијарди тона челика, а „Железара Смедерево” је произвела тек 855.000 тона.
„Хестил Србија” никада није планирао увоз челика из Кине и његову препродају у ЕУ. То је у супротности са нашим циљем да запосленима омогућимо очување радних места.
Овим речима ”Сихаи Сонг, директор новооснованог предузећа „Хестил Србија“ које је преузело имовину „Железаре Смедерево”, коментарише забринутост европских произвођача челика да ће њихово тржиште преплавити јефтин челик из Кине.
– Због чега су друге европске компаније одбиле да учествују у трци за приватизацију „Железаре Смедерево” како би помогли својим пријатељима са истог континента? А сада сумњају да ће се челик продавати по нижој цени након што је кинески инвеститор преузео фабрику – каже Сихаи.
„Хестил” ће ускоро почети обнављање својих постројења у Србији како би фабрика повратила своју виталност и сачувала више од 5.000 радних места, најавио је Сихаи.
– То представља наш приоритет и нашу обавезу и то су потврдили председник Владе Републике Србије и председник Народне Републике Кине. „Хестил” се данас налази у Србији и себе сматрамо српском компанијом. У складу са тим, пословаћемо у оквирима закона Републике Србије, јер је ово држава у којој се поштује владавина закона – рекао је Сихаи.
Он додаје да верује да је Влада Републике Србије компетентна и способна да одговори Европској комисији у вези са антидампиншким питањима. Железара у Смедереву је мали произвођач челика у поређењу са произвођачима из Европске уније (ЕУ) и њен удео на тржишту је мањи од 0,4 одсто, подсетио је Сихаи.
Како може да се види у извештају ревизорске куће КПМГ о „Железари Смедерево”, прошле године у овој челичани произведено је 855.000 тона челика. То је чак 187 пута мање од укупе производње челика у Европској унији. Земље чланице ЕУ на крају 2015. године излиле су нешто мало више од 160 милиона тона челика. У најбоља времена „Железара Смедерево” производила је највише два милиона тона челика годишње. То показују подаци са интернет странице ове фирме.
Србија готово да представља статистичку грешку у глобалној индустрији челика. Цео свет прошле године излио је 1,6 милијарди тона челика. Удео „Железаре Смедерево” у том глобалном колачу износи свега 0,05 одсто.
При томе је Кина неприкосновени играч у светској челичној индустрији. Од 1,6 милијарди тона, колико је прошле године излио цео свет, Кина је произвела 50 одсто те количине. То је чак десет пута већа производња од америчке. У поређењу са целом Европском унијом, Кина је прошле године излила пет пута већу количину челика. Од укупно 803 милиона тона челика, колико је Кина прошле године произвела, скоро осмину те количине чини извоз (111 милиона тона).
Подаци Светске асоцијације за челик показују и да је Кина за годину дана смањила производњу челика за 19 милиона тона. Званични Пекинг је то, уосталом, и обећао. Међутим, од почетка ове године производња челика у Кини расте.
Када је о цени реч, кинески челик убедљиво је најјефтинији на свету. Према последњим подацима једна метричка тона кинеског челика 11. јула коштала је 320 долара. Амерички челик истог дана продавао се по више него двоструко већој цени (691 долар по метричкој тони). Европски челик био је нешто јефтинији (459 долара по метричкој тони), али и даље знатно скупљи од кинеског.
Када је о региону реч, Србија је по производњи челика прошле године произвела више од Босне и Херцеговине (819.000 тона), али мање од Мађарске (1,87 милиона тона) и Грчке (1,67 милиона тона).
Мекинси: Професионални менаџмент није наша специјалност
Иако је ова консултантска кућа виђена за управљање компанијом РТБ „Бор”, они кажу да то није њихова струка.
„Мекинси” анализирао рад РТБ Бора (Фото Г. Тончев-Василић)
Србија је, према бројним индикаторима, једна од најперспективнијих привреда у региону. Раст који економија бележи у последњем периоду заснован је на веома здравим темељима: повећању извоза и страних директних инвестиција. Овим речима стручњаци америчке консултантске куће „Мекинси” одговарају на питање „Политике” који је њихов интерес да отворе канцеларију у Београду.
„Србија је једна од најперспективнијих привреда у региону, што показују бројни индикатори: раст страних директних инвестиција, раст извоза и смањење стопе незапослености. Стабилност тржишта додатно гарантује споразум са Међународним монетарним фондом и мере фискалне консолидације које су до сада биле успешно примењиване. Сви ови ефекти заједнички граде одрживу базу за здрав економски развој. Такође, Србија је на путу да постане део Европске уније у блиској будућности, а прошло искуство показује да учлањење у ЕУ има позитиван утицај на економију нових земаља чланица”, оцењују из „Мекинсија”.
„Мекинси” је недавно и званично додао Србију на мапу својих канцеларија широм света, а у писаном одговору нашем листу истичу да ће то ојачати улогу наше земље као поузданог регионалног извора талената за ову компанију. Лазар Крстић, бивши министар финансија, свакако је један од талената ког је „Мекинси” пронашао у Србији. Питали смо каква је била његова улога у отварању канцеларије у Београду.
„Лазар Крстић је тренутно партнер у нашој канцеларији у Женеви и задовољство нам је што је био у могућности да нам се као гост придружи на отварању канцеларије прошле недеље. Било би нам веома драго да Лазар својом експертизом да свој допринос развоју региона, међутим, у овом тренутку, због приватних обавеза, он ће наставити да ради са клијентима из Швајцарске и западне Европе”, објашњавају.
О конкретним пословима нерадо говоре, јер је како кажу њихова глобална политика да „изузетно поштују принцип поверљивости.”
Ипак, ова консултантска кућа је у последње време у Србији веома активна. Радили су свеобухватну анализу за РТБ „Бор” која је, између осталог показала, да ова компанија има проблема са управљањем. „Мекинсијев” стручни тим водио је Борис Драговић, који је иначе, бивши шеф кабинета Лазара Крстића. На питање колико је Србија платила ту анализу, у „Мекинсију” не одговарају. Само финансијски резултати које остварујемо су непроценљиви за наше клијенте и на глобалном нивоу вреде око 25 пута више од наших хонорара, истичу.
„На годишњем нивоу, улажемо више од 500 милиона долара у капацитете изградње и развоја знања – што је више од буџета за истраживање које имају пословне школе ’Харвард’, ’Стенфорд’ и ’Вортон’ заједно. То нам омогућава да својим клијентима пружимо услугу базирану на најсавременијим сазнањима из било које области нашег рада”, истичу.
На нашу констатацију да у тиму Бориса Драговића није било страних стручњака истичу да су пројекат, такође, водиле и колеге и партнери из региона централне и источне Европе и нашег Сервиса за обнову и трансформацију. Драговић је на функцији млађег партнера водио тим који је радио ову анализу, објашњавају.
Иако се у овдашњој јавности „Мекинси” најчешће спомињао као консултантска кућа којој ће бити поверено професионално управљање РТБ „Бором”, они одговарају да нису специјализовани за професионални менаџмент.
„Наша одлука да ли ћемо подржати процес трансформације одређене компаније зависи од тога да ли наша експертиза и знање могу да креирају додатну вредност за клијента. Имајте у виду да је било какав потенцијални наставак сарадње са компанијом РТБ ’Бор’ у будућности предмет преговора у складу са интересима свих заинтересованих страна. Такође, истакли бисмо да би договор о наставку сарадње био у складу са правилима које прописује законска регулатива Републике Србије”, истиче.
Не желе да потврде да ли су радили студије за „Петрохемију”, „Азотару” и МСК. Кажу само да постоји велики потенцијал у Србији, како у приватном, тако и у јавном сектору. „Молимо вас да разумете да је наша дугорочна политика од које не можемо да одступимо да не коментаришемо пословање конкретних компанија, било да су наши клијенти или не.”
