Pročitaj mi članak
У Србији се за запослене у јавном сектору издваја 10,5 одсто БДП-а, што је мање од издатака које имају неке централне и источно европске земље.
– Да смањимо издатке за само два одсто били бисмо међу земљама које најмање у Европи троше на јавни сектор – истиче сарадник Института за европске студије.
Горан Николић каже како то нико није успео, те је нереално очекивати да ми то можемо да постигнемо, али би за Србију успех био да јавни сектор смањи са садашњих седам на шест људи на 100 становника. Тако бисмо, сматра он, били најмањи јавни сектор у Европи.
Научни сарадник Института економских наука Божо Драшковић је, говорећи о улози јавног сектора у време кризе, рекао како је од деведесетих наовамо проблем у управљању јавним сектором, односно јавним предузећима.
Оно што карактерише управљање у нашем јавном сектору јесте што је све подела карата политичких странака.
Један од најосетљивијих сегмената јавног сектора који би такође требало да дође под нож реформама, јесте здравство. Иван Николић са Института економских наука каже да су до кризе 2008. трошкови за здравство свуда у Европи расли, да би после тога дошли на ниво од свега 0,3 или 0,4 одсто.
– Европске земље су препознале колико је здравство битно за најшири слој људи, да је велики број погођен тим смањењем и онда су почели више да издвајају за тај сектор – напоменуо је Николић.
Међутим, у Србији није било тако.
– Овде је фонд за здравство нижи за 375,8 милиона евра или чак 18 одсто у односу на 2008. Креатори фискалне стратегије нису размишљали о негативним последицама и средином 2014. доприноси за здравство у висини од два одсто пребачени су у пензијски фонд – нагласио је Иван Николић.
Извор: Otpor struke protiv politike
