Pročitaj mi članakIako je predsednik Tomislav Nikolić istakao da za nas „poseban značaj ima modernizacija pruge Beograd–Budimpešta”, kada je o ovom poslu reč nijedan dokument nije potpisan.
Иако је председник Томислав Николић истакао да за нас „посебан значај има модернизација пруге Београд–Будимпешта”, када је о овом послу реч ниједан документ није потписан.
Кинески сан не доноси срећу кинеском народу, већ и народима целог света.” Ово је заправо цитат кинеског председника Сија Ђинпинга који је пред новинарима, након потписивања 22 међудржавна споразума, изрекао председник Србије Томислав Николић. На примеру Србије доказује се да је могуће остварити кинески сан, рекао је Николић.
Према речима госта председника Кине Сија Ђинпинга, Србија има пионирску и водећу улогу у оквиру пројекта „Један појас, један пут”. Тако се назива сарадња Кине са још 16 држава централне и источне Европе.
А колика је укупна вредност споразума који су потписани, у званичном делу разговора – није било речи.
Ми не тражимо од вас новац, рекао је председник Николић у Палати „Србије” на почетку састанка државних делегација.
– Србији треба пружена рука. А у њој не треба да буде новац, већ шанса за наше људе да раде. Новац се троши, а рад га ствара – поручио је Николић.
Упадљиво је, ипак, да се на списку потписаних докумената налази само један комерцијални уговор. Реч је о пројекту изградње аутопута Е-763, конкретно о деоници Сурчин–Обреновац. Уговор су потписали министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и Лу Шан, директор компаније „Чајна комјуникејшн констракшн компани”. Како је саопштено, вредност овог посла је 233,69 милиона долара. Иначе, Законом о буџету планиран је пројектни програмски зајам за ову деоницу коју је одобрила „Експорт импорт” банка у износу од 250 милиона долара.
Иако је председник Томислав Николић истакао да за нас „посебан значај има модернизација пруге Београд–Будимпешта”, када је о овом послу реч ниједан документ није потписан. Како сазнајемо, анекс споразума који није обавезујућ се на иницијативу кинеске стране припремао последњих шест месеци, али због немогућности да се у правном смислу усклади с регулативом Европске уније – није потписан.
Председник Томислав Николић је споменуо још неколико пројеката за чију реализацију нису потписани никакви папири. Први је кинеска индустријска зона која би се налазила у непосредној близини моста „Михајло Пупин”, који су изградили Кинези. И у овом послу, како сазнајемо, проблем је то што Брисел не гледа благонаклоно на слободне царинске зоне, где су фирме које у њима позициониране обично ослобођене плаћања неких пореза и царина. Званични став Европске уније је да то ремети конкуренцију на тржишту.
Изостало је и потписивање меморандума о разумевању о изградњи стратешке луке на Дунаву. Тај пројекат везан је за индустријску зону, а Кинези су заинтересовани да инвестирају 300 милиона евра у потпуно нову луку с мултимодалним транспортним центром.
Синиша Мали, градоначелник Београда, реализовао је оно што је претходног дана најавио на кинеској Си-Си-Ен телевизији. Реч је о Меморандуму о разумевању за пројекат отпадних вода између града Београда и две кинеске компаније: „Африка инвестмент енд дивелопмент компани” и „Чајна машинери инжењеринг корпорејшн”. Вредност овог пројекта није наведена, али је градоначелник Београда за кинеске медије истакао да је инвестиција вредна чак 500 милиона евра. Треба рећи и то да меморандуми о разумевању по својој правној форми нису обавезујући.
Потписано их је укупно девет. Уколико се они реализују у пракси, Србија ће, уз помоћ кинеских партнера, улагати у пројекте обновљивих енергија, биће изграђена и електрана за производњу струје од отпада, заједнички ће се финансирати и разни научноистраживачки пројекти. Такође, меморандумом је предвиђено и да се управо у Србији оснује регионални центар за сарадњу у области саобраћаја и инфраструктуре који би у оквиру „Новог пута свиле” повезивао Кину и 16 држава Европе.
Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић је с гостима из Кине потписао два документа. Како каже за „Политику”, суштина Меморандума о развијању Информатичког пута свиле формално значи сарадњу у области е-пословања и дигиталне економије, а подразумева и сарадњу факултета и образованих институција.
– Практично, Кинези имају две велике компаније које се баве е-трговином. Њихов план је да у Србији направе велики логистички центар у коме би те две фирме испоручивале своју робу. Што у практичном смислу за потрошаче из региона значи да кад робу преко интернета наручују из Кине, она може да стигне у много краћем року него што је то до сада био случај. То би била велика ствар – каже министар Љајић.
Други оквирни споразум између Министарства трговине потписан је с „Ексим банком”. Према речима министра Љајића, досад је ова банка, која даје кредите с врло повољним каматама, у Србији финансирала углавном инфраструктурне пројекте.
– Они су сада иницирали и да би могли да дају повољне кредите и за трговину, туризам и телекомуникације. Као једна од опција помињала се могућност да финансијски подрже наше извознике који би извозили у Кину – објашњава Љајић.
„Ексим банка” је иначе током Кинеског самита који је одржан у новембру 2014. године потписала споразум с Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Сада је он проширен и на Министарство финансија.
Шта значи споразум о своп операцијама
Гувернерка Јоргованка Табаковић и кинески амбасадор Ли Манчанг потписали су билатерални валутни своп аранжман. Шта то у пракси заправо значи? Документ је договор две централне банке о размени националних валута, по коме ће Србија добити 1,5 милијарди кинеских јуана, а заузврат централној банци Кине проследити 27 милијарди динара.
Како је саопштено из НБС, основна сврха овог аранжмана је унапређење билатералне трговине и директних улагања ради економског развоја две земље, као и подршка очувању и јачању стабилности финансијског система. Споразум, је закључен је на период од три године уз могућност обнављања. Према речима стручњака, овај аранжман у будућности може да значи већу инвестициону активност кинеских фирми овде, а у пракси им омогућава плаћање у националној валути.
Кинези улажу пола милијарде евра у београдску канализацију
Градоначелник Синиша Мали за кинеску националну телевизију најавио изградњу индустријског парка у српској престоници.
Наредних дана тек ће се сводити инвестициони биланс посете кинеског председника Си Ђинпинга, а шта ће бити једна од највећих кинеских инвестиција у Београду, открио је јуче градоначелник Синиша Мали. Први човек престонице, који последњих недеља вешто избегава српске новинаре, за кинеску „Чајна централ телевижн” открио је који ће то велики послови данас бити склопљени.
Како преноси „Чајна дејли”, Синиша Мали најавио је да ће две земље потписати споразум вредан 500 милиона евра. Како Мали наводи, реч је о улагању у београдску канализацију. Такође, једна кинеска компанија градиће индустријски парк у Београду, навео је градоначелник престонице. Име инвеститора није открио.
Кинези са Србијом имају озбиљне пословне планове. „Политика” је већ писала да је кинеска компанија, специјализована за лучке послове, заинтересована да у близини моста „Михајло Пупин” изгради стратешку луку на Дунаву.
Како може да се чује, инвестиција је вредна 300 милиона евра. Кинези су се на овај потез одлучили након што су преговори о куповини Луке „Дунав” у Панчеву пропали. Према писању медија, ова компанија је у власништву бизнисмена Предрага Ранковића Пецонија.
За пројекат изградње потпуно нове луке на Дунаву студија изводљивости је већ завршена, а очекује се да током актуелне посете кинеског председника буде потписан и меморандум о разумевању. Истина, овакви меморандуми по својој правној форми нису обавезујући.
Такође, „Политика” је већ писала да је „Бенк оф чајна” заинтересована да уђе на српско тржиште, док је Кинеска развојна банка спрема да подржи неке инвестиционе пројекте. Према писању медија, наредних дана биће потписано више од 20 међудржавних споразума, а највише њих биће из области грађевинарства и инфраструктуре.
Инфраструктурни мегапројекти: београдски колектор (Фото Драган Јевремовић)
Очекује се и да буде основан и заједнички центар за инфраструктуру. Тема разговора биће и деоница Сурчин–Обреновац која ће спојити Коридоре 10 и 11, али и модернизација пруге Београд–Будимпешта. Биће формирана и заједничка српско-кинеска пословна комора.
Одговор на питање који је стратешки интерес Кине да улаже новац у малу земљу као што је Србија, даје и само летимичан поглед на кинеске медије. Уз то, и политика званичног Пекинга је да производњу, која је прекомерна, измести ван граница Кине.
Тако Денис Депоукс, заменик председника консултантске куће „Роланд Бергер стратеџи” за Азију, каже да је Србија централно место за кинеске инвестиције у региону.
Србија је себе позиционирала као дестинацију са најнижим трошковима радне снаге у Европи, али у којој се могу наћи радници са модерним техничким вештинама, рекао је Депоукс.
У оквиру пројекта „Један појас, један пут“, како се назива сарадња Кине са 16 земаља централне и источне Европе за овај регион издвојено је 13 милијарди долара. Преко овог мегапројекта, кога још називају и „Нови пут свиле“, за Србију је, према досадашњим најавама, издвојено 1,5 милијарди долара.
Да се активности Кине у источној Европи интензивирају, показује и чињеница да је пре три месеца кинески председник посетио и Чешку.
Овај пут током кога ће, осим наше земље, Ђинпинг посетити и Пољску и Узбекистан, има и политичку димензију. То показује чињеница да ће се током самита Шангајске организације за сарадњу у Узбекистану састати и са председником Руске Федерације Владимиром Путином.
Према речима Драгане Митровић, професорке Факултета политичких наука, посета кинеског председника, имаће већи политички, него економски значај. Пре свега јер ће се закључити Споразум о свеобухватном стратешком партнерству.
– И када је садржај посете економска сарадња, као у случају модернизације пруге Београд–Будимпешта, она има значајну политичку конотацију. Пре свега због противљења Брисела пословној пракси која је овде примењена. Као и у случају „Јужног тока”, инсистира се до танчина, па и преко тога, на поштовању пословних прописа који важе на територији ЕУ, али је мађарска страна показала далеко више политичке неосетљивости на притиске из Брисела, но што је био случај са Бугарском – објашњава професорка Митровић због чега би званични Брисел могао да „подигне обрве” када је о кинеским улагањима реч.
Уосталом, једна кинеска пословица можда најбоље описује политичку ситуацију у којој ће се Србија наћи након ове посете: „Новац понекад уклања неприлике, али их и ствара”.
Ноћење у Бакингемској палати, у паб на пиво са Камероном
У октобру прошле године кинески председник Си Ђинпинг посетио је Лондон. Британци су га дочекали уз највеће државне почасти, провозали га златним кочијама са краљицом Елизабетом, две ноћи је спавао у Бакингемској палати, где је у његову част организован државни банкет. Такође, британски премијер Дејвид Камерон извео је свог госта у локални паб где су испили по криглу точеног британског пива, водио га је и на стадион „Манчестер ситија”.
Према речима професорке Драгане Митровић, тешко је правити паралелу са том посетом и односима међу земљама које су индустријске, трговинске и финансијске велесиле. У британску реалну економију фирме из НР Кине од 2000. уложиле су преко 16 милијарди долара кроз директне стране инвестиције, каже Митровићева.
– Британске фирме, са друге стране, намеравају да до 2020. године учетвороструче досадашње директне стране инвестиције у кинеску привреду, укључујући ту и берзе. Планирано је да у наредном периоду та улагања достигну око 38 милијарди америчких долара. Током посете реализован је велики посао продаје кинеске нуклеарне технологије и уговорена изградња нуклеарне електране у Хинкли Поинту вредне око 24 милијарде фунти. Вредност свих тада уговорених послова креће се око 30 милијарди фунти. Наравно, ови послови се припремају много раније, а у октобру су се само формално и протоколарно закључили, обогаћујући саму државну посету – каже професорка Митровић.
Британска влада планира да повећа трговину са Кином, како би јој ова до 2025. године постала други највећи трговински партнер. Ово су само неке од илустрација моћи обе привреде, иако је кинеска страна доминантна у овом односу. То је и разлог зашто је британски естаблишмент кинеског председника дочекао „ултракраљевским третманом”.
