„Данас, можда први пут у савременој српској политици, имамо јасан план за успостављање стабилне економије“, изразио је уверење у свом ауторском тексту за “Информер“ премијер Александар Вучић. Погодна изјава за уши, свима који у то вјерују и желе да чују.  

Какав то план успостављању стабилне и здраве економије има наш премијер?

О аутору

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.
Рођен у Сарајеву, српски држављанин.
Живи од своје ране младости у дијаспори.

Ако је план да Србија коначно започне озбиљно форсирање и обезбеђивање средстава уз помоћ субвенција за развој,  домаће пољопривреде и индустрије, онда је то врхунски план који гарантује просперитет Србије; упротивном свака друга опција и концепција плана води Србију и њен становнике у сигурну пропаст.

Са чуђењем и великим жаљењем мора да се констатује да је све мање домаћих производа по српским полицама. Претежно је изложена страна роба, највећим делом из Словеније и Хрватске, док су српски производи поређења ради у њиховим и другим страним трговачким маркетима дискриминисани, скоро да и не постоје.

Због доласка великих страних трговачких ланаца, који форсирају увозну робу, домаћи произвођачи су принуђени на минимални обим производње.

Таква пракса, уз пасивност српске Владе, води у колапс српску привреду, а тиме и у банкрот Србију.

У Србији се још увек производи квалитетна роба, и стога је изразито важно да се кроз инвестиције у аграр и друга произвођачка постројења, обезбеди повећање обима производње и пласмана српских производа.

Неопходна су хитна улагања у кавалитативну и профитабилну производњу, до нивоа којим би била задовољена првенствено домаћа потражња, јер једино развијена и јака српска привреда може да смањи беспотребни велики увоз преко којег, уз помоћ страних банака, високоразвијене земље Запада исисавају новац и богаства из Србије.

СТРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У СРБИЈИ ИЛИ БАНКА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ

Представници Министарства привреде Србије и компаније Ел Равафед из Уједињених Арапских Емирата потписали су пре пар дана уговор о заједничком улагању, којим је предвиђено оснивање заједничког предузећа за инвестирање у пољопривреду Србије.

Ништа у вези арапских инвестиција не би било неубичајено, у свакој земљи света се дозвољава и практикује страно улагање, али наравно само стриктно и суптилно до одређених граница. Витална национална економија остаје увек у јавном или домаћем приватном власништву (у државама, као што су Норвешка, Данска, Немачка,  које воде рачуна о свом опстанку), што нажалост није случај са Србијом, која сву своју народну имовину олако препушта у руке странаца.

Укупан број Срба распрострањених широм света, ван своје отаџбине, поуздано је процењен на преко четири милиона. Срби дијаспоре поседују финансијски потенцијал неколико десетина милијарди еура, похрањених на рачунима у банкама земаља у којима живе, а да никоме у српској Влади није клинкнуло у глави да инвестиционе пројекте понуди прво својој српској дијаспори, која за то поседује осим поменутог потенцијала и патриотски морал. На тај начин би се сачувало национално привредно благо у рукама људи који су у огромној већини још држављани Србије или српску државу доживљавају као своју отаџбину.

Да ли је на основу свега овог у питању нека посебна закулисана “игра“српских политичара у намерном игнорисању дијаспоре, или само још један кикс у низу непромишљености, остаје за сада велика енигма.

Српској Влади и њеним скупим саветницима препоручујем идејно решење, да ургентно формирају нову банку, чији улагачи (акционари) би били искључиво држављани Србије, или припадници српског народа или сви они који воде порекло из српских земаља, а тренутно живе и раде у дијаспору. Та банка би се звала, нпр. (ИБСД) “Инвестициона Банка Српске Дијаспоре”, а топ менаџмент банке сачињавали би менаџери из расејања, и бавила би се, као подршка српској привреди, искључиво кредитирањем комерцијалних домаћих (српских) пројеката.

Банка би својим бизнис профилом пратила инвеститоре из дијаспоре, који би улагали у експлоатацију природних ресурса које поседује Србија. Посебним повлашћеним банкарским пакетима, омогућило би се нашој дијаспори да на ново отворене рачуне трансферирају и држе део своје уштеђевине.

Овим потезом српска привреда би задобила значајну преко потребну трајну инфузију у свом опоравку и експанзији.

Србија ће изазове глобализације савладати само ако развије ново самопоуздање уз помоћ којег ће припаднике српске дијаспоре и житеље српских земаља држати заједно као продуктивно друштво – учимо се од Јевреја. Ако то не успе, наш економски опоравак ће ускоро достићи своју мртву тачку, сасвим независно од ефеката актуелне светске финансијске кризе.

Без опоравка нашег економског националног идентитета, имаћемо велике проблеме са кохезијом нашег друштва као нације.

Дакле, изградња темеља економском патриотизму, био би рецепт изласку из велике кризе и ренесанса националне српске државе.

(Србин.инфо)

Oznake: Dragan Đogović, Investiciona Banka Srpske Dijaspore, srpska dijaspora, srpska ulaganja, strana ulaganja, strane investicije u Srbiji