Pročitaj mi članakI 2021. bila je godina pandemije, u kojoj je fokus ekonomske politike bio na oporavku privrede... Iz vrha države kažu da je godina bila uspešna, da su finansije stabilne i da će - uprkos energetskom kolapsu - na dalje biti dovoljno energenata. Ali, u narednu godinu ulazimo sa najavama da će cene životnih namirnica nastaviti da rastu. Nakon privrede - od marta, najverovatnije, skuplja struja čeka i građane.
Бољи животни стандард – такво новогодишње обећање дали су државни функционери грађанима Србије, уз уверавања да пара у буџету има и да ће то осетити сви. Са аспекта економије за власт је 2021. била година раста и опоравка, али су за грађане поскупљења обележила последњих 12 месеци.
Кроз призму статистике, година на измаку изгледа овако: привредни раст у 2021. години, према званичним подацима, износи 7,5 одсто. Ову годину обележила је инфлација и поскупљења – годишња стопа инфлације у Србији је 7,8 одсто. Јавни дуг је на 56,9 одсто. Власт је најавила да ће следеће године у фокусу бити раст: привреде и животног стандарда, па најављују повећање плата у јавном сектору и пензија, али и исплату једнократне помоћи – медицинским радницима 10.000, а пензионерима 20.000 динара.
„Плус“ какав ће Србија имати у привредном расту, каже председник државе, биће највећи у Европи. И министар финансија, поносан, честита грађанима Нову годину и каже: јавне финансија никада стабилније.
„Моје обећање је да ћемо и даље водити одговорну економску политику, која је усмерена ка подизању животног стандарда – да не заборавим: нама је и даље основа наше економске политике програм Србија 2025, циљамо просечну плату у децембру 2025. године од 900 евра, циљамо пензију од преко 400 евра“, казао је Синиша Мали.
Из државне касе, од новца свих грађана, власт је од почетка пандемије за помоћ привреди и грађанима издвојила 8,7 милијарди евра, а следи и по 100 евра младима од 16 до 29 година. Све се то финансира додатним задуживањем земље, упозоравају економски аналитичари.
„Одакле њима паре, оно што смо се шалили – они као да су продали неку своју дедовину па су одатле ставили у буџет. А они се задужују, то је позната ствар – у наше име. Ове године јавни дуг је повећан за три милијарде евра – знате шта је три милијарде евра? То је подељено овако… Лако је на тај начин водити домаћинство“, оценио је економски новинар Мијат Лакићевић.
Оптимистична обећања власти о бољем животу, међутим, кваре вести да у 2022. грађане чекају и поскупљења: због инфлације биће веће цене горива и струје за привреду. Министарка енергетике каже: струја и гас за домаћинства неће поскупети. Бар не за сада.
„Имаћемо довољно енергије и енергената. Цене што се тиче домаћинстава и за струју и за гас и за топлотну енергију – сигурно до краја грејне сезоне, што је март, крај марта – остати непромењене, неће се повећавати“, изјавила је Зорана Михајловић.
Све ће се то одразити и цене животних намирница, а из Фискалног савета упозоравају да је то и економски и социјални проблем, јер на храну најсиромашнији грађани троше највећи део свих прихода. Зато ће најважнији задатак у 2022. бити: укочити инфлацију.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 1, 2022
