Pročitaj mi članak
Сарајево – Велики број објеката у Србији који је у власништву босанскохерцеговачких фирми незаконито је продат, напуштен је и пропада, а ни фирме из Србије још увек нису повратиле своју имовину која је у БиХ, јер две земље годинама не примењују у потпуности Споразум о сукцесији.
Тим документом, који је 2001. године потписан у Бечу, државе су се обавезале да ће сву имовину вратити власницима.
Споразумом се предвиђа да ће имовина других држава бити призната, заштићена и враћена у првобитно стање у којем је била 31. децембра 1990, без обзира на националност, држављанство и боравиште власника.
Ипак, за време важења Споразума имовина појединих фирми је препродавана, незаконито присвојена и скривана од стварних власника, пише Центар за истраживачко новинарство из Београда (ЦИНС) и Сарајева (ЦИН).
ЦИН наводи да више од 50 босанскохерцеговачких фирми потражује имовину која се налази у Србији, док 38 српских предузећа тражи имовину која је у БиХ.
Око 200 објеката који се налазе у Србији и чија је вредност преко 50 милиона еура још није враћено власницима из БиХ. Међу њима су и пословни простори Агрокомерца из Велике Кладуше и Хепока из Мостара.
Према попису који је 2009. године урадило тадашње Министарство финансија и привреде Србије, 38 предузећа је пријавило да има имовину на територији БиХ.
Новинари су дошли до информација да су нека од њих своју имовину у БиХ вратила и продала. То су учиниле фирме попут Југословенског речног бродарства које је продало свих 11 некретнина у Брчком.
Фирма Југорендген из Ниша је такође продала 25 објеката које је имала у Сарајеву, Тузли, Грачаници и другим местима. Исто је и са фирмама Пионир и АТБ Север из Суботице.
Ипак, међу њима се налазе и оне које још увек не знају када ће им имовина бити враћена.
Како би се успешно спровео Споразум о сукцесији, бивше чланице Савезне федеративне републике Југославије (СФРЈ) формирале су Стални мешовити комитет. Он се последњи пут, међутим, састао у Београду 2009. године.
(Дневни лист Данас)
