Pročitaj mi članakJedan od razloga što su i naprednjačke Vlade zadržale Dinkićevu politiku subvencionisanja stranih investitora sasvim sigurno jeste što dobro dođe poneki kamen temeljac u oštroj predizbornoj kampanji. Nova radna mesta, iako uglavnom sa minimalnom platom, glavni su adut vladajućih garnitura kada govore o uspesima svog rada.
Са неким новинама у односу на претходни кабинет, политику субвенција бранила је у Скупштини и нова премијерка Ана Брнабић. ”Политика давања субвенција Владе Републике Србије је добро промишљена и паметна, тако да мислим да ћемо свакако наставити са њом”, казала је Брнабић и додала, између осталог да се ”на један уложен евро враћа четири пута у буџет и стриктно се прати” и позвала се на студију Светске банке.
Истиномер је, са своје стране, у више наврата доказивао, да се субвенције не контролишу упркос уверавањима тадашњег и садашњег министра привреде Кнежевића или да страни инвеститори нису запослили 120 хиљада радника како је то рекао некадашњи посланик СНС-а Зоран Бабић, што такође указује да је са овим подацима могуће манипулисати у политичке сврхе.
Како се додељује и контролише државна помоћ у Србији годинама истражује и организација Транспарентност Србија (ТС). У закључцима њиховог најновијег извештаја који је објављен пре неколико недеља стоји да ”подаци о субвенцијама и извештаји нису транспарентни. Транспарентност је додатно умањена изузетно спорном одлуком Комисије за контролу државне помоћи да нема потребе да се изјашњава о субвенцијама које се дају у складу са Уредбом о условима и начину привлачења директних инвестиција, чак ни када је реч о субвенцијама које се дају без јавног позива.”
У великом истраживању који су спровели закључују и да ”није усвојен подзаконски документ (чије је усвајање најављено још 2013. године) којим би се регулисала процедура утврђивања сврсисходности државне помоћи.”
”Остала је спорна сврсисходност целог система субвенционисања отварања нових радних места, односно инвестиционих улагања. Поред економске оправданости, за шта до сада ни присталице ни противници субвенција нису представили свеобухватну и детаљну анализу, поставља се питање политичке (зло)употребе субвенција зарад придобијања бирача у срединама у које се доводе инвеститори и евентуалних додатних (невидљивих) услова који се постављају инвеститорима”, каже се у извештају ТС.
Тврдњу да се ”све то стриктно прати” побијају и чињенице до којих је дошао Истиномер – да јединствену базу података о свакој додељеној субвенцији нема ни Комисија за контролу државне помоћи, а ни Развојна агенција Србије која је преузела послове некадашње агенције СИЕПА.
У недавном обавештењу намењеном даваоцима државне помоћи (у Србији их има преко пет стотина) Комисија за контролу државне помоћи поново подсећа да то тело само утврђује да ли је државна помоћ у складу са законским правилима, али даљу контролу преузима сам давалац државне помоћи.
Постоје подаци да је Светска банка 2016. године заиста започела истраживање о ефектима субвенционисања страних инвестиција и могуће је да се премијерка Брнабић позивала на резултате ове студије оправдавајући корист од субвенција. Но, будући да на наш захтев кабинету премијерке да нам достави ову студију – није одговорено, а да сви досадашњи подаци и студије показују да је ево већ деценијски посао (од којих је пет година на власти СНС) субвенционисања страних инвеститора, као начина да се отворе нова радна места, протекао без адекватне контроле и мерења резултата – премијерки следи оцена „нестина“.
